Na konferenciji Net-0-biomasa koju je organizovala RES fondacija diskutovalo se na temu ekonomije za biomasu. Panelisti među kojima sa bili stučnjaci iz Finske, Međunarodne agencije za energitiku (IEA), Uprave za šume, Srbijašuma, kao i dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu uključivali su se uživo i onlajn, a diskusiju je vodio Aleksadar Macura, programski direktor RES fondacije.
Ostin Šort, istraživač i analitičar, magistar energetike i održivosti i mr fizike zračenja je govorio o iskustvima sa biomasom i šumama u Finskoj. Ta zemlja je čak 66 odsto pokrivena šumama, više od susedne Švedske za tri odsto. Aktivno rade na povećavaju površina pod šumama zbog proizvodnje papira, celuloze, a koriste i crni lug, koru i iz otpada koriste veću količinu energije. Samo pet odsto drveta koriste za proizvodnju električne energije.
Imaju veliku pilanu Kemi u Finskoj koja proizvodi 250 megavata struje, a ostatak prelazi u mrežu. U septembru 20203 su otvorilu novu kotlarnicu koja je sada najveća u Finskoj.
Kemi pilana je najefikasnija u svetu u kojoj se iz kore drveta proizvodi gas i ideja je da se što više koristi otpad za električnu energiju.
„U Finskoj se utrostručio izvoz celuloze za papir za štampu. Ovih postrojenja ne bi bilo da se ne koriste subvencije koje su na raspolaganju do 2027. godine“, rekao je Šort.
Pročitajte još:
- KA ODRŽIVOJ ENERGETSKOJ UPOTREBI BIOMASE
- BIOMASA JEDAN OD NAJZNAČAJNIJIH IZVORA OBNOVLJIVE ENERGIJE
- ZNAČAJ I POTENCIJAL BIOMASE U RAZVOJU NACIONALNE CIRKULARNE EKONOMIJE
U Velikoj Britaniji postoji elektrana na pelet i oni spaljuju ceo ostatak drveća. U Finskoj od subvencija i tehnologija proizvode celulozu, a u Velikoj Britaniji je tendencija da prestanu da koriste ugalj i da pređu na pelet. Javnost u Britaniji postavlja brojna pitanja o tim postrojenjima, radi se na izradi politika za rad ovih postrojenja. Više koriste šume i to je pokretač za upotrebu biomase.
Luk Pelkmans, tehnički koordinator IEA koja ima 25 članova i pored članica iz EU povezani su sa SAD, Kinom, Australijoim i drugim zemljama, intenzivno rade na umrežavanju i razmeni informacija u svetu energetike, kako bi olakšali primenu OIE na tržištu.
„Umrežavamo se i sa drugim programima. Završeni su pregovori u vezi bioenergije, odnosno da fosilna goriva zamenujemo prirodnim gasom za električnu i toplotnu energiju koja može da se skladišti“, rekao je Pelkmans.
On tvrdi da će doći do promene u budućnosti da ćemo dobiti CO2 koji će biti bolji za atmosferu. Počinje era biootpada i veoma je važno održivo gazdovanje šumama i kaskadni način korišćenja biomase. To će omogućiti veliki uticaj na smanjenje klimatskih promena i skladištenje i upotrebu ugljenika. Postoje različite vrste biomase: piljevina, šumski ostaci, ogrevno drvo, manje grane, panjevi, zeleni otpad iz bašti, staljnajci iz poljoprivrede i drugo i sve tebamo da ih koristimo.
Luk Pelkmans je pokazao mapu puta za postizanje ugljenične neutralnosti do 2050. godine, odnosno kako da pređemo na nultu emisiju gasova sa efektom staklene bašte. Poruka iz 2022 godine je bila da 80 odsto energije dolazi iz fosilnih goriva. Zbog toga je cilj da cela ova decenija mora da donese promene u pripremi da 15 do 20 odsto energije bude iz bioenergije, odmah iza solarne, jer je bioenenergija jako važna u privredi, pa treba da i ima veću logu u industriji u 2050. godine. Očekuje se da će i 10 odsto bienergije biti u sabraćaju i transporu, a bienergije goriva će se zasnivati na vodoniku. Oko 50 odsto struje te 2050. godine treba da se koristi iz bioenergije.
„U 2022 bioenergije se još koristila najviše na tradicionalan način i to treba da se modernizuje. IEA je napravila procenu o upotrebi biomase i upotreba modernih biomasa treba da se utrostruči. Iako je to cilj, ipak nije moguće potpuno prekinuti upotrebu tradicionalne biomase. Treba da proširimo upotebu dobrih tehnologija, da ih komercijalizujemo i da povećamo sirovine i održivost da u 2050 godini budemo u dekarbonizovanom svetu“, istakao je Pelkmans.
Kako da ovim resursom upravljamo najbolje što može odgovorio je profesor Branko Stajić, dekan šumarskog fakulteta u Beogradu i rekao da sagorevanje jedne tone drveta oslobađa 15 odsto manje CO2 nego sagorevanje nafte.
„Moramo biti mnogo pažljivi kad je reč o neutralisanju šuma, jer bi neutralisanjem korišćenja drveta doveli do većih problema, pošto bi onda koristili mnogo štetnije materijale. Kada se koristi drvo 32 odsto energije se manje potroši. Istraživanje Šumarskog fakulteta je pokazalo da veliki deo naše populacije koristi biomasu u proizvodnji energije, ali to mora biti mnogo efikasnije“, rekao je Stajić.
Šumski ekosistem u Srbiji je ugrožen u velikoj meri, jer smo redukovanom negom šuma doprineli da imamo preguste šume, a na taj način je ugrožena njihova stabilnost i to moramo da promenimo. Ugroženi smo gustinom, jer ne negujemo šume.
Aleksandar Kovačević, viši gostujući naučni saradnik sa Oksfordskog instituta za energetske studije je rekao da Srbija zaostaje 4,5 puta u produktivnosti iskopavanja lignita u odnosu na evropski prosek, a upotrebljavamo ga u elektranama koje nisu usaglašene sa Direktivama u EU i za jednu trećinu su manje efikasne nego elektrane u Evropi. Rezultat ovoga je siromaštvo održivosti.
Dr Zvonimir Baković, zamenik izvršnog direktora Sekretarijata za šumarstvo i zaštitu životne sredine, Srbijašume je istakao da je od ukupne površine pod šumama u Srbiji 34 odsto izdanačkih šuma i da su one dominantne u okviru šuma privatnih vlasnika.
„Privatne šume imaju slabu iskoristljivost. U proizvodnji biomase u Srbiji na godišnjem nivou ostvarujemo tri do 3,5 miliona kubika gubitka. Treba sa smanjimo učešće loših izdanačkih šuma, da ih rekonstruišemo i zamenimo drugim vrstama i da utičemo više na to da se unapredi stanje privatnih šuma“, rekao je Baković i dodao da je imperativ da razvijemo šumarstvo u Srbiji da se 46.000 ljudi koji su uključeni u šumarstvo maksimalno uključi, kako bi se nekvalitetne šume više iskoristile i da bi se na planski način popravilo stanje u šumarstvu.
Mirjana Vujadinović Tomevski
