Ekološko označavanje i eko-oznake

Činjenica je da je nepovratno narušena stabilnost naše planete, a da je ljudska civilizacija svojim aktivnostima doprinela ovakvom stanju, posebno u pogledu potrošnje energije i resursa. Posledično i svet se jako puno promenio tokom poslednjih decenija. Svest o klimatskim promenama, koje su prouzrokovali negativni uticaji našeg potrošačkog društva, naglo je porasla i može se reći postala globalna javna svest. Iako su i dalje prisutne svakodnevne želje za kupovinom i potrošnjom, kod potrošača se sve više javlja razmatranje etičkih i ekoloških pitanja prilikom njihovih namera o kupovini.

Na ovaj način potrošači zastupaju nova društvena očekivanja koja zahtevaju od kompanija da integrišu ekološke osobine i pitanja održivosti u istraživanje i razvoj svojih novih proizvoda i poslovnih strategije, a radi usklađivanja svojih ciljeva sa ciljevima održivog razvoja – ekoloških, socijalnih i ekonomskih. Da bi postigli ove ciljeve i „ubedili“ ekološki svesne potrošače da kupe određeni proizvod, kompanije koriste eko-oznake i ekološke tvrdnje, ističući ekološkim označavanjem ekološku prihvatljivost proizvoda ili visoke etičke standarde. Ekološko označavanje ili ekološko obeležavanje je dobrovoljni postupak sertifikacije ekoloških performansi proizvoda ili usluga u okviru specifične kategorije.

U FOKUSU:

• CHARGE&GO POMERA GRANICE E-MOBILNOSTI
• ČELINAC DOBIJA DVE SOLARNE ELEKTRANE
• UZ LUXEN SOLAR DO ZDRAVIJE ŽIVOTNE SREDINE

Na ovaj način ističu se ekološke osobine i aspekti, a proizvođači pružaju informacije potrošačima o uticajima proizvoda ili usluga na životnu sredinu za vreme njihovog celokupnog životnog ciklusa. Ekološkim obeležavanjem se postiže da proizvodi budu prepoznatljiviji na tržištu, odnosno omogućava se:

• Informisanje potrošača i omogućavanje njihovog izbora prilikom kupovine. Ekološko označavanje predstavlja efektivan način informisanja potrošača o ekološkim uticajima izabranog proizvoda. Na ovaj način omogućava se potrošačima da naprave razliku između proizvoda koji štete životnoj sredini i onih drugih, koji su ekološki prihvatljivi.

• Promocija ekonomske efikasnosti. Ekološko označavanje ima manje ekonomske troškove od regulativnih kontrola čime se postižu beneficije i za vladu i za industriju.

• Stimulisanje razvoja tržišta. Kada potrošači biraju prilikom kupovine proizvode sa eko-oznakama oni imaju direktni uticaj na stvaranje ekološkog/zelenog tržišta.

• Ohrabrivanje kontinualnog poboljšanja. Dinamička ekološka tržišta ohrabruju korporacije da se posvete stalnim i kontinualnim ekološkim poboljšanjima svojih proizvoda ili usluga.

• Promovisanje sertifikacije. Program ekološke sertifikacije predstavlja dokaz da su proizvodi zadovoljili određene standarde ekoloških oznaka i deklaracija. Na ovaj način se potrošačima obezbeđuje vizuelna informacija o proizvodu i njegovim ekološkim karakteristikama. Iz ovih razloga sertifikacija ima edukativnu ulogu za potrošače uz promociju konkurencije među proizvođačima.

• Pomoć u monitoringu. Beneficije od zvaničnog ekološkog označavanja su u potvrdi ekoloških tvrdnji koje olakšavaju monitoring. Na taj način i potrošači i konkurencija mogu bolje da procene verodostojnost ovih tvrdnji proizvođača.

Ekološkim označavanjem podstiče se: održivost i održivi razvoj, zaštita životne sredine, efikasnije korišćenje energije, racionalno korišćenje neobnovljivih prirodnih resursa, uvođenje ekoloških praksi na državnom, regionalnom i globalnom nivou, očuvanje ekosistema i biodiverziteta, unapređenje sistema upravljanja otpadom uvođenjem recikliranja, bolje upravljanje štetnim supstancama u proizvodima, primena čistije proizvodnje, razvoj novih „zelenijih“ tehnologija proizvodnje, razvoj eko-inovacija, jednostavnije trgovanje na ekološkim tržištima.

Međunarodna organizacija za standardizaciju ISO u svojim standardima serije ISO 14024 identifikuje i definiše tri tipa ekoloških oznaka i deklaracija na osnovu klasifikacije: Tip I − ekološke oznake, Tip II − samodeklarišuće tvrdnje i Tip III − ekološke deklaracije.

dr Nataša Petrović