Metan je jedan od gasova sa efektom staklene bašte koji doprinosi klimatskim promenama, a ujedno je i glavni uzrok zagađenja prizemnim ozonom (nalazi u donjim slojevima atmosfere), što dovodi do lošeg kvaliteta vazduha i negativnih posledica po ljudsko zdravlje, ekosisteme i poljoprivredu. Zato se moraju uvesti dodatne mere kontrole i smanjenja emisija metana širom Evrope i sveta, navedeno je u izveštaju „Metan, klimatske promene i kvalitet vazduha u Evropi“.
Iako emisije metana u EU opadaju, one i dalje čine 12 odsto ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte u Evropi. Međutim, globalne emisije metana i njegov relativni doprinos globalnom zagrevanju rastu, navodi Evropska agencije za životnu sredinu (EEA) koja je objavila pomenuti izveštaj.
U EU, prizemni ozon prelazi preporučene vrednosti Svetske zdravstvene organizacije (SZO), pri čemu je 94 odsto gradske populacije izloženo štetnim nivoima. Održavanje nivoa u skladu sa smernicama SZO o kvalitetu vazduha moglo bi potencijalno sprečiti 70.000 prevremenih smrti godišnje u EU.
Od globalnog povećanja temperature za 1,1 °C, metanu se može pripisati 0,5°C. Metan je oko 84 puta efikasniji kao gas sa efektom staklene bašte u poređenju sa ugljen-dioksidom kada se razmatra u vremenskom okviru od 20 godina. Zbog toga smanjenje emisija metana predstavlja efikasnu strategiju za ograničavanje globalnog zagrevanja.
Pročitajte još:
- Beograd na trećem, Sarajevo na četvrtom mestu na listi najzagađenijih gradova
- Zagađen vazduh je opasniji po zdravlje nego što smo mislili
- Začarani krug klimatskih promena, šumskih požara i zagađenja vazduha
Osim na zdravlje ljudi, prizemni ozon negativno utiče na ekosisteme i poljoprivrednu proizvodnju smanjujući prinose. Procenjeno je da godišnje nanese dve milijarde evra štete poljoprivrednim kulturama u Evropi. Tako su na primer gubitci u prinosima useva zbog uticaja ozona širom Evrope u 2022. godini procenjeni na oko 6.700 kilotona pšenice, što odgovara vrednosti od 1,3 milijarde evra, i oko 3.200 kilotona krompira, što odgovara vrednosti od 680 miliona evra.
Najveći emitenti metana
Poljoprivredni sektor je najveći emitent metana u Evropi sa oko 230 miliona tona CO2e (ekvivalent ugljen-dioksida) emisija metana u 2022. godini (navedeno je u izveštaju Evropske unije objavljenom 2024.). To čini oko 56 odsto emisija metana u EU. Najveći izvor metana u poljoprivredi je enterička fermentacija, tj. proces varenja kod preživara.
Sektor otpada je drugi najveći emitent metana u Evropi, sa oko 97 miliona tona CO2e metana emitovanog u 2022. godini.
Treći najveći emitent metana u Evropi je energetski sektor sa oko 65 miliona tona CO2e emisija metana u 2022. godini. Emisije koje nastaju iz curenja tokom vađenja i obrade uglja čine 36 odsto novih emisija, dok operacije sa prirodnim gasom i sagorevanje biomase u stambenom sektoru čine 24 odsto i 14 odsto, respektivno (podaci Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) u 2022. godini).
Energetski portal
