Poznato je da se često odgovori na mnoga pitanja mogu pronaći u prirodi. Da li ste nekada čuli da postoje prirodni solarni sistemi koji mogu biti primer efikasnog korišćenja sunčeve svetlosti? Nedavno su istraživači sa Yale Univerziteta otkrili zanimljiv i vrlo koristan proces koji se dešava kod džinovskih školjki koje žive u blizini tropskih grebena.
Unutar tih školjki žive male alge, koje su zapravo kao biljke. Alge koriste sunčevu svetlost da bi proizvodile hranu, kako bi rasle. Kroz proces poznat kao fotosinteza, sunčeva svetlost im pruža energiju potrebnu da pretvore ugljen-dioksid i vodu u šećere i kiseonik, kako to i inače funkcioniše. Šećer koji je tako nastao služi kao hrana za alge, dok zauzvrat alge obezbeđuju hranljive materije za školjku.
Umesto električne energije koja od sunčeve svetlosti nastaje kada paneli rade, džinovske školjke koriste sunčevu svetlost kako bi efikasno obezbedile energiju ali za svoje unutrašnje alge. Međutim, školjke to rade na jako efikasan način, koji bi mogao da se preslika i na električnu energiju, kako bi solarni paneli još efikasije radili.
Pročitajte još:
- ALGE IMAJU VELIKI POTENCIJAL ZA PROIZVODNJU ENERGIJE
- DA LI IMA DOVOLJNO SLOBODNOG ZEMLJIŠTA ZA OIE PROJEKTE U EVROPI?
- KAKO SU NAPORI ZA OČUVANJEM VRSTE VRATILI TIGROVE U NEPAL
Džinovske školjke imaju poseban način korišćenja sunčeve svetlosti. Taj proces se može opisati ovako: sunčeva svetlost dolazi do džinovske školjke kao veliki snop svetlosti. Međutim, pre nego što svetlost stigne do algi, prolazi kroz poseban sloj u školjkama zvan iridociti, a taj sloj “razbija” i širi svetlost na sve strane.
Svetlost ravnomerno obasjava sve alge unutar školjke, umesto da padne samo na jedno mesto, zahvaljujući ovom procesu, zbog čega alge mogu iskoristiti skoro svu svetlost koja stigne do njih.
Istraživanje sa Yale Univerziteta upućuje da postoji još jedan trik u svemu. Školjke su veoma prilagodljive – tokom dana one se „istežu“ kako bi što bolje iskoristile sunčevu svetlost. Kada je svetlost jača, školjke se šire, a kada je slabija, one se skupljaju. Obične biljke nemaju ovakve mogućnosti, kao ni solarni paneli. Ovaj prirodni „trik“ naučnici bi mogli da iskoriste za razvoj još boljih i efikasnijih solarnih panela u budućnosti.
U istraživanju se navodi i kako je istraživački tim razvio model za izračunavanje kvantne efikasnosti školjki – mera koliko dobro sistem može da pretvori svetlost u električnu energiju. Početni model, pokazao je kvantnu efikasnost od 42 odsto, a kada su istraživači uključili dinamičko prilagođavanje školjki – odnosno njihovo rastezanje – kvantna efikasnost je skočila na 67 odsto. Poređenja radi, kvantna efikasnost zelenog lišća u tropskom okruženju iznosi samo oko 14 odsto.
Dakle, školjke su odličan primer kako najefikasnije pretvoriti sunčevu svetlost u energiju.
Energetski portal
