Docent Hemijskog fakulteta Konstantin Ilijević rekao je za RTS da najverovatnije neće biti posledica po životnu sredinu posle potonuća barže sa 1.000 tona azotnog đubriva u Dunavu kod Bačke Palanke. Kaže da je srećna okolnost to što se incident dogodio zimi kada je vodostaj reke visok. „Dunav je ogromna reka i toleriše i pegla razne naše neodgovornosti”, istakao je Ilijević.
Još nije poznato kakve će posledice po životnu sredinu imati to što je hiljadu tona veštačkog đubriva završilo u Dunavu, između Bačke Palanke i Iloka. Ivana Marić iz Agencije za zaštitu životne sredine rekla je da su poslednje analize pokazale da nije došlo do značajnih promena hemijskog sastava vode.
Rezultati analiza vode, uzorkovane 5. januara kod Bačke Palanke, pokazali su da su se vrednosti fizičko-hemijskih pokazatelja kretale u propisanim granicama za I i II klasu kvaliteta površinskih voda, dok je analiza sadržaja ukupnog organskog ugljenika i ukupnog azota pokazala da su vrednosti odgovarale III klasi kvaliteta površinskih voda.
Docent Hemijskog fakulteta Konstantin Ilijević rekao je za RTS da najverovatnije neće ni biti posledica po životnu sredinu posle potonuća barže sa azotnim đubrivom u Dunavu i da je srećna okolnost to što se incident desio zimi kada je vodostaj reke visok.
„Da se ovo desilo leti, počele bi prvo da bujaju biljke, pa životinje. U jednom trenutku bi svi ti organizmi krenuli da umiru, i onda bi ta mrtva masa puna toksina krenula da se raspada, što bi dovelo do pomora”, rekao Ilijević.
Međutim, kako kaže, pošto se sve desilo zimi kada je temperatura izuzetno niska, a količina svetlosti drastično manja nego leti, ne bi trebalo da dođe do bujanja biljaka i negativnih sledećih koraka.
Pročitajte još:
- PRVE ANALIZE POKAZALE DA NAKON PLOVIDBENE NEZGODE NA DUNAVU NEMA PROMENA FIZIČKO-HEMIJSKIH OSOBINA VODE
- MINISTARSTVO PRATI SITUACIJU POVODOM PLOVIDBENE NEZGODE NA DUNAVU
- MODERNIZACIJA REČNOG SAOBRAĆAJA NA DUNAVU I SAVI
„Azotna jedinjenja su dobro rastvorljiva“
Prema njegovim rečima, još jedna srećna okolnost jeste da je u pitanju azotno đubrivo, pošto su jedinjenja azota dobro rastvorljiva.
“Azotna jedinjenja su uglavnom dobro rastvorljiva, što znači da će ovo zagađenje najverovatnije biti poslato nizvodno i završiće kod Rumuna i Bugara i na kraju u Crnom moru“, objasnio je Ilijević i ukazao da to može poremetiti njihov ekosistem.
Objasnio je da količina azotnog đubriva od 1.000 tona koja je potonula u Dunavu, odgovara otprilike količini azota koju godišnje izbaci jedna Subotica u kanalizaciju.
„To što sto i nešto hiljada ljudi tokom cele godine izbaci štetnih supstanci, vi ubacite u jedno mesto u toku jednog dana. S druge strane, srećna okolnost je što je Dunav ogromna reka i toleriše i pegla razne naše neodgovornosti”, rekao je Ilijević.
„Ne bi trebalo da bude problema za bunare“
Smatra da bunari koji se nalaze u okolini Dunava ne bi trebalo da imaju neke posledice.
„Ja tu ne mogu ništa da tvrdim, ali mislim da da će ovo zagađenje biti odvedeno nizvodno, jer Dunav jednostavno nosi te supstance. Dok one dođu i migriraju do bunara, sva ta jedinjenja bi već bila absorbovana od strane živih organizama i razložena. Tako da ja ne očekujem da će biti problema, ali svakako bih preporučio da se provere”, ukazao je Ilijević.
Najveći zagađivači Dunava
Istakao je da su komunalne vode ono što najviše zagađuje Dunav u Srbiji.
“Mi ispuštamo naše kanalizacione vode neprerađene i to je skandalozno, da 2024. godine i Beograd i Novi Sad i svi veći gradovi, svoje komunalne vode bez posebne prerade izbacuju u Dunav, a sve druge prestonice na Dunavu su to regulisale i rešile“, istakao je Ilijević.
Posle toga veliki zagađivači su, kaže, nesanitarne deponije i uticaj poljoprivrede, kao i prehrambena industrija.
„Onog momenta kada uredimo nešto po tom pitanju, počnemo da poštujemo i pravila i zakone, tog trenutka će se popraviti Dunav, kao i na svim drugim mestima”, zaključio je Ilijević.
Nemački brod udario je u petak noseći stub mosta na graničnom prelazu sa Hrvatskom, Bačka Palanka-Ilok, a barža koju je vukao potonula sa 1.000 tona azotnog đubriva.
Izvor: RTS
