Pčelarstvo je jedana od najozbiljnijih poljoprivrednih grana i ne treba je gledati isključivo kroz proizvodnju meda. Njena najveća korist je servis oprašivanja prirode, koji je vredan oko 566 miliona evra na godišnjem nivou, kaže za RTS Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije. Živadinović, međutim, upozorava da uvozni falsifikati ugrožavaju opstanak domaćih pčelara.
Najveći problem u sektoru pčelarstva su falsifikati koji su oborili cenu pravog meda do te mere da mnogi napuštaju pčelarstvo.
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović kaže da, u zavisnosti od vrste meda, pčelari često ne mogu da pokriju ni troškove proizvodnje.
– Do juče je cena bagremovog meda na otkupu bila na nivou proizvodne cene koja je otprilike 4,5 evra. Najniža proizvodna cena u Srbiji po kilogramu meda je 3,5 evra, ali ponavljam, to je vrlo individualno. Mi smo računali od 2011. do kraja 2023. godine da je proizvodnja meda poskupela 43 odsto. Sad je došlo do dodatnog poskupljenja od 12 odsto, jer sve poskupljuje neopravdano, svi koriste priliku, a otkupna cena meda ostaje ista – ukazuje Živadinović.
Pročitajte još:
- Objavljen kalendar svih poljoprivrednih podsticaja za 2026. godinu
- Postavljen temelj za klimatski otporniju poljoprivredu u Srbiji uz podršku EU i FAO
- Dogovorene analize cena i uvoza zbog viškova mleka na domaćem tržištu
Falsifikovani med uvozimo ali ga i sami “proizvodimo”
Živadinović upozorava da je tržište, pored domaćih falsifikata, sada preplavljeno i uvezenim čija se cena kreće od 1,3 evra za kilogram.
– To je 3 do 5 puta manje od proizvodne cene. To su međunarodni falsifikatori, takozvana međunarodna pčelarska mafija. Oni su pre nekoliko godina angaživali hemičare, kako bi zaobišli najmodernije metode utvrđivanja falsifikata – napominje Živadinović i napominje da će se protiv toga boriti uz pomoć evropske platforme.
Evropska platforma za med
Uskoro se obeležavaju dve godine od osnivanja Evropskog pčelarskog saveza koji je osnovan u Beogradu.
Živadinović je naveo da je Srbija imala laboratoriju za kontrolu kvaliteta hrane koja je koristila inventivnu metodu čiji je autor predložen za Nobelovu nagradu.
– Mi se na nivou Evropske unije borimo da rešimo problem. EU je prihvatila i napravila radnu grupu koja se zove ‘hani platform’ (honey platform) koja bi trebalo da do kraja ove godine dođe do metode za ispitivanje meda, zahvaljujući kojoj bi 100 odsto bili sigurni da je med pravi. To danas uopšte nije lak posao i to možete da utvrdite samo ako uradite čitav spektar posebnih analiza koje postoje i da se nadate da je falsifikator u nekom delu bio neoprezan – objašnjava za RTS predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.
Napomenuo je da je ta laboratorija na samom početku svog rada, za samo nekoliko dana na granici zaustavila oko 200 tona falsifikovanog meda.
Razlog za prestanak rada te laboratorije vidi u nečijem strahu. Smatra da nije toliko u pitanju strah od otkrića falsifikovanog meda, koliko u potencijalnim otkrićima falsifikatima rakija i vina.
Izvor: RTS
