Skoro polovina svetske populacije živeće u uslovima ekstremne vrućine do 2050. godine ako globalno zagrevanje dostigne 2,0°C iznad predindustrijskih nivoa, a to je scenario koji klimatski naučnici smatraju sve verovatnijim.
Naučnici sa Univerziteta u Oksfordu upozoravaju da će se većina posledica osetiti ranije, kako svet premašuje cilj od 1,5°C postavljen Pariškim sporazumom. U studiji koja je objavljena u časopisu Nature Sustainability, navodi se da će 41 odsto svetske populacije živeti u uslovima esktremne vrućine.
Predviđa se da će Centralnoafrička Republika, Nigerija, Južni Sudan, Laos i Brazil doživeti najznačajnije poraste opasno visokih temperatura, dok će najveće pogođene populacije biti u Indiji, Nigeriji, Indoneziji, Bangladešu, Pakistanu i Filipinima.
Zemlje sa hladnijom klimom doživeće znatno veće relativne promene u broju neprijatnih vrućih dana, u nekim slučajevima više nego dvostruko.
U poređenju sa periodom 2006–2016, kada je globalni prosek porasta temperature dostigao 1°C iznad predindustrijskih nivoa, studija pokazuje da bi zagrevanje do 2°C dovelo do dvostrukog povećanja u Austriji i Kanadi, 150 odsto u Ujedinjenom Kraljevstvu, Švedskoj i Finskoj, 200 odsto u Norveškoj, kao i 230 odsto u Irskoj.
Pročitajte još:
- Evropljani sve zabrinutiji zbog klimatskih promena
- Prirodni procesi ili ljudska greška – geolozi o klizištima, zemljotresima i rizicima gradnje
- Akumulirano 23 zeta džula energije u okeanima prošle godine: Uslovi za jače oluje i padavine
S obzirom na to da su izgrađeno okruženje i infrastruktura u ovim zemljama prvenstveno dizajnirani za hladne uslove, čak i umereni porast temperature verovatno će imati disproporcionalno teške posledice u poređenju sa regionima koji imaju veće resurse i kapacitete prilagođavanja.
Predviđeni porast ekstremne vrućine dovešće do značajnog rasta potražnje za energijom za sisteme hlađenja i odgovarajućih emisija, dok će potražnja za grejanjem u zemljama poput Kanade i Švajcarske opadati.
— Naša studija pokazuje da većina promena u potražnji za hlađenjem i grejanjem nastaje pre dostizanja praga od 1,5 °C, što znači da će mnoge kuće možda trebati klima-uređaje u narednih pet godina, ali će temperature nastaviti rasti dugo nakon toga ako dostignemo 2,0°C globalnog zagrevanja. Da bi se postigao globalni cilj neto-nula emisija ugljenika do 2050. godine, moramo dekarbonizovati sektor zgrada i razviti efikasnije i otpornije adaptacione strategije — ističe Hehsus Leesana, glavni autor studije.
Energetski portal
