Dnevno se u Srbiji baci 2.000 tona hrane – šta je prepreka da se viškovi doniraju

Istraživanje Centra za unapređenje životne sredine o bacanju hrane u Srbiji pokazalo je da kada bi se se sva količina hrane koju bacimo u roku od godinu dana spakovala u kese, pa u kamione, kolona koju bi oni formirali protezala bi se od Subotice do Kragujevca. Iako je u Evropskoj uniji veliki procenat bačene hrane po glavi stanovnika, osnivač banke hrane „Vojvodina“ Srđan Budmičić smatra da je potrebno da se Srbija ugleda na EU i što pre usvoji zakon o otpisu PDV-a koji bi olakšao donaciju hrane.

Gotovo polovina proizvedene hrane u Evropi završava u smeću, dok milioni građana ne mogu da priušte kvalitetne obroke.

Preciznije, tokom jedne godine se u Evropskoj uniji baci 132 kilograma hrane po stanovniku.

Slična situacija i u Srbiji, istraživanje je Centra za unapređenje životne sredine o bacanju hrane u zemlji.

Pročitajte još:

Evrostat o bacanju hrane u Evropi

Podaci Evrostata o bacanju hrane u EU pokazuju da ukupno nastaje 59,2 miliona tona otpada od hrane, što je jednako 132 kilograma po stanovniku.

Od tog broja, otpad iz domaćinstva čini 54 odsto, odnosno 72 kilograma po stanovniku.

Otpad nastao u lancima snabdevanja hranom je 46 odsto – 19 odsto u proizvodnji prehrambenih proizvoda i pića(25 kilograma po stanovniku), 11 odsto u restoranima i uslugama ishrane(15 kilograma po stanovniku), osam odsto u primarnoj proizvodnji(10 kilograma po stanovniku).

Osnivač banke hrane „Vojvodina“ Srđan Budimčić objašnjava da ti podaci pokazuju da stanovništvo nije dovoljno edukovano i ne zna koliko hrane baca kao domaćinstvo.

Foto-ilustracija: Unsplash (Elevate)

Navodi da u edukaciji treba da učestvuje država, nevladin sektor kao i mediji.

„Viškove ne treba da bacamo već treba da koristimo. Ako imamo skuvano, treba da pogledamo u komšiluku da pomognemo ljudima koji su u potrebi, i taj višak preusmerimo njima“, ističe Budimčić.

Objašnjava da je potrebno da se zakonski bolje uredi način kako restorani mogu da doniraju hranu kako ne bi nastajao otpad.

„Mi, kao banka hrane `Vojvodina`, možemo da preuzimamo hranu sa deklaracijom i koja je u roku i trudimo se da je podelimo na vreme zbog sigurnosti krajnjih korisnika“, kaže Budimčić.

Ceo tekst pročitajte ovde.

Izvor: RTS

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti