Aktivisti koji se bore za zaštitu životne sredine procenjuju da je seča šuma u ruralnim delovima Kvinslenda danas 15 puta štetnija po populacije koale nego urbanizacija.
Nagli razvoj, gubitak staništa zbog izgradnje kuća i infrastrukture smatrani su za glavni razlog zbog koga su koale stavljene na listu „ranjivih“ vrsta 2012. godine. Ali, analize Svetskog fonda za prirodu (WWF) koje je izveo stručnjak za konzervaciju Martin Tejlor ovu ideju doveo je pod znak pitanja. Ranije se mislilo da su populacije koala najviše ugrožene rastom Brizbejna. Tejlor je zaključio da se više od 5000 ispitanih slučajeva smrti koala, što je oko 94% svih zabeleženih slučajeva od 2012. do 2016. dogodilo izvan regiona jugoistoka koji se intenzivno razvija.
Ove analize stigle su u sred žučne rasprave u Kvinslendu oko zakona o raskrčavanju šuma. Vlada Palaščuvoke pokušala je da izda akt kojim bi se povratila mnoga ograničenja koja su bila uklonjena od strane Njumanove vlade 2013. godine.
Tejlor je uzjavio da su populacije koala koje su nekada bujale sada kolabiraju na jugoistoku i to već nekoliko decenija. On tvrdi da je ovaj problem dodatno pogoršan raskrčavanjem šuma za poljoprivredne svrhe.
„Postoji ta iluzija da koale žive samo na jugoistoku Kvinslenda ali to uopšte nije slučaj, stvar je u tome da jednostavno ne čujemo o slučajevima umiranja koala u drugim regionima. Činjenica je da koale žive u čitavoj državi i da ako im uništimo stanište buldožerima potpomažemo njihovo izumiranje.“
Debatu dalje komplikuje nekompletna slika populacije koala Kvinslanda. Većina prijava susreta sa koalama dolazi sa jugoistoka, blizu populacionog centra. Tajlorova studija, procenjivala je smrtnost koala u državi tako što je mapirala njihova staništa. U studiji glavna pretpostavka je ta da kada se njihovo stanište uništi većina jedinki ugine.
Endru Friman iz organizacije AgForce mišljenja je da raskrčavanje šuma može da se obavlja daleko pažljivije u područjima za koja se zna da u njima žive koale.
Vlasnici zemlje u ovom delu Australije u poslednje vreme prijavljuju da se susreću sa koalama i pretpostavlja se da se one vraćaju u područja u kojima nisu uočene neko vreme.
Problem je u tome što već nekoliko godina nije urađena celovita studija ispitivanja životnog staništa koala i samo se pretpostavlja da je najviša koncentracija ove vrste na jugoistoku, području koji je pod velikim pritiskom urbanizacije i naglog razvoja.
Komisija koja je zadužena za razmatranje novih zakona o raskrčavanju šuma trebalo bi da podnese svoj izveštaj 23. aprila.
Pretpostavlja se da trenutno u Australiji živi između 43.000 i 80.000 divljih koala, a ako se seča šuma nastavi ovim tempom preti im izumiranje u narednih 30 godina.
Izvor: theguardian
