Jezera imaju višestruku ulogu u očuvanju drugih ekosistema, ali je preduslov za to da ona sama ostanu zdrava. Zbog toga je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 12. decembra 2024. godine donela odluku da ovaj ekosistem dobije svoj dan. Danas, 27. avgusta 2025. godine, obeležavamo prvi Svetski dan jezera.
Njihov značaj ogleda se u tome da obezbeđuju hranu, vodu, ali i radna mesta za milione ljudi – od turizma do privrede. Skladište su za oko 90 odsto svetskih površinskih zaliha slatke vode, a dom su i za veliki deo biodiverziteta.
Pored toga, jezera imaju veliku ulogu u ublažavanju klimatskih promena: hlade planetu, zadržavaju poplavne vode i skladište ugljenik. Međutim, ozbiljni izazovi sa kojima se suočavaju doveli su ovaj ekosistem u opasnost. Neke od najizraženijih pretnji jesu porast temperature, suše, gubitak biodiverziteta, neodrživo korišćenje zemljišta i zagađenje.
Porast temperatura i sušniji periodi dovode do isparavanja vode, zbog čega naučnici upozoravaju da bi do 2050. godine ekosistemska vrednost jezera mogla da se smanji za 20 odsto.
Pročitajte još:
- Poziv školama za projekte o očuvanju mora i voda u Evropi
- Smaragdno zelena Una zamućena – ekolozi tražili odgovor od 16 institucija
- Mađarska uvodi pola miliona kubika vode u Tolnai mrtvaju zbog klimatskih promena
Iako danas doprinose ublažavanju klimatskih promena, ukoliko ih ne budemo očuvali, jezera mogu promeniti svoju ulogu i početi da im doprinose. Naime, ona su prirodna skladišta metana – gasa sa snažnim efektom staklene bašte – koji se može osloboditi usled viših temperatura, smanjenog zamrzavanja, promene nivoa vode i raspadanja organske materije u tlu jezera.
Dodatno, prekomerno unošenje hranljivih materija iz poljoprivrede dovodi do eutrofikacije, odnosno prekomernog cvetanja algi, čije raspadanje oslobađa još više metana.
Energetski portal
