Ukoliko celoj planeti prete brojne opasnosti, zašto bi naš položaj zavisio od tačke na kojoj se nalazimo? Dodatno pitanje – zašto bi zavisio od novca?
Otpad i štetne materije kreću se izuzetno brzo. Lako dospevši do okeana na jednoj strani sveta, plastika može završiti u potpuno izolovanom delu sveta. Zabeleženo je da je mikroplastika stigla do Arktika, a već znamo da se globalno zagrevanje tiče svakog podneblja.
Ipak, kombinacijom različitih faktora ispostavlja se da klimatske promene više ugrožavaju siromašne zemlje. Jedan od faktora koji na to ukazuju jeste geografski položaj zemalja koji nije naročito povoljan, odnosno, često je slučaj da se nalaze u predelu sa nepovoljnom klimom, izrazito visokih ili niskih temperatura, visokog stepena vlažnosti vazduha ili pak odsustva padavina.
Pritom, uglavnom se smatra da je upravo geografski položaj jedan od uzroka njihovog nedovoljnog razvoja.
Ekonomski slabije razvijene zemlje neretko svoju privredu oslanjaju na prirodne ekosisteme, koncentrišući se u velikoj meri se na poljoprivredu, koja takođe zavisi od klimatskih uslova.
Podsetimo se, poljoprivreda se smatra jednim od najodgovornijih sektora ljudskih delatnosti za negativan uticaj na prirodu.
Veliki problem predstavlja i potreba za tehnološkom opremljenošću zemlje i ulaganje za zaštitu i očuvanje životne sredine, kao i pokušaj da se izbegne korišćenje prirodnih resursa, već da fokus bude na obnovljivim izvorima energije. Za to su najčešće potrebna velika ulaganja.
Problem je i nedostatak obrazovnog kadra, kao i ustaljeni rad institucija na tom problemu.
Važno je razumeti značaj balansa između ekonomski razvijenih zemalja i onih koje to nisu, jer ukoliko polarizacija postoji, to ne može biti ekološki zdravo ni za jednu stranu.
