Kako Svetska meteorološka organizacija (SMO) upozorava, 2024. godina je na ivici da postane najtoplija godina ikada zabeležena.
U svojoj najnovijoj analizi klimatskih podataka, SMO navodi da je ova godina deo neprekinutog trenda od 2015. do 2024. godine što je ujedno i najtoplija decenija ikada zabeležena. U periodu od januara do septembra 2024, prosečna globalna temperatura na površini Zemlje bila je neverovatnih 1,54°C iznad predindustrijskog proseka, uz pomoć dodatnog efekta prirodnog fenomena El Ninjo.
Klimatski izveštaj SMO objavljen je prvog dana Konferencije UN o klimatskim promenama, COP29, koja se održava u Bakuu. Prema najnovijim podacima SMO, u poslednjih 16 meseci, od juna 2023. do septembra 2024. godine, srednja temperatura na globalnom nivou je u proseku bila viša nego u bilo kom ranijem periodu. Ovi podaci predstavljaju još jedan znak ozbiljne krize u kojoj se nalazimo zbog stalnog porasta emisija gasova staklene bašte.
U 2023. godini, koncentracije gasova staklene bašte dostigle su rekordne nivoe, pa je tako atmosferski nivo ugljen-dioksida porastao za 51 odsto u odnosu na 1750. godinu. Takve koncentracije dodatno zarobljavaju toplotu u atmosferi i dovode do porasta globalne temperature. Podaci u realnom vremenu pokazuju da emisije nastavljaju da rastu i tokom 2024. godine.
Pročitajte još:
- Sadnja drveća na Arktiku bi mogla ubrzati globalno zagrevanje, upozoravaju naučnici
- UN: Klimatske promene dovode do povlačenja glečera na Kavkazu
- Novi rekordni nivo GHG – da li sledi porast temperature?
Posebno zabrinjavajuće je zagrevanje okeana, koji čuva oko 90 odsto energije akumulirane u Zemljinom klimatskom sistemu. Sadržaj toplote u okeanima dostigao je istorijski maksimum 2023. godine, a preliminarni podaci za 2024. pokazuju da se taj trend nastavlja. Od 2005. do 2023. godine, okeani su svake godine apsorbovali prosečno oko 3,1 milion teravat-časova toplote – što je više od 18 puta svetske potrošnje energije zabeležene 2023. godine.
Gubitak glečera širom sveta se takođe ubrzava. Tokom 2023, glečeri su izgubili rekordnih 1,2 metra vodenog ekvivalenta leda, što je ekvivalent količini vode u pet Mrtvih mora. To je najviši zabeleženi gubitak od kada je merenje počelo 1953. godine. U Švajcarskoj, glečeri su tokom perioda 2021/2022 i 2022/2023 izgubili oko 10 odsto svoje preostale zapremine.
Pored porasta temperatura, klimatski ekstremi su postali uobičajena pojava u mnogim delovima sveta. Ove godine smo svedočili rekordnim padavinama i poplavama, smrtonosnim toplotnim talasima, sušama i velikim šumskim požarima, koji su ostavili ozbiljne posledice po živote ljudi, infrastrukturu i prirodu.
„Nažalost, ovo je naša nova realnost i predokus budućnosti. Hitno moramo da smanjimo emisije gasova staklene bašte i ojačamo naše razumevanje klime koja se menja“, rekla je generalna sekretarka SMO, Selest Saulo.
Energetski portal
