Udruženje gljivara Šumadije, osnovano pre 20 godina, prikupilo je i popisalo na stotine vrsta gljiva na teritoriji Šumadije. Organizuju izložbe i edukativne programe o različitim i zanimljivim vrstama, jer je za branje ovog dara prirode, pre svega, potrebno znanje.
Različitih su boja i ukusa. Mogu biti gorke, ljute, ali i slatke. Mirušu na anis, haringe, kesten i beli luk, a one najlepše su, često i najotrovnije. Mnoge po izgledu i ne podsećaju na gljive. Za njihove ljubitelje i sakupljače one su neiscrpna tema, koji naglašavaju da su gljive jedan od najzdravijih plodova koji možemo da pronađemo u prirodi.
„Samo gljive ničim nisu tretirane, niti čovek doprinosi niti njihovom rastu, ovih koji su prirodi, niti njihovom uzgoju“, napominje Snežana Živković iz Gljivarskog društva Šumadije.
A, da bi ih pronašli, gljivari prelaze na stotine kilometara po šumama, jarugama, vlažnim mestima. Traže ugrožene i retke vrste kako bi zaštitili njihova staništa. Na Kopaoniku i Goču, Šumadinci su pronašli dve sa evropske liste najređih gljiva.
Pročitajte još:
„Domaći naziv joj je ‘šumski čiča’ ili ‘starac iz šume’. Vrlo je atraktivna gljiva. Druga je podoscifa multizonata, nažalost za nju nemamo sem latinskog imena“, navodi Nenad Milosavljević, predsednik Gljivarskog društva Šumadije.
Višegodišnja terenska istraživanja po šumama i livadama, gljivari Šumadije su uobličili u naučne radove i knjige. Srbija je bogata raznim vrstama gljiva, dragocenim i cenjenim širom sveta. Za većinu i ne znamo.
„Srbija još uvek nema ček listu gljiva, šta je sve na našim prostranstvima. Poslednja ček lista je rađena, koliko se ja sećam, 96/97. godine. Što se tiče makrogljiva, ja bih rekao da ima oko 5.000 vrsta“, naglašava profesor Nebojša Lukić.
U takvom izobilju, koje pruža priroda, dešavaju se greške i iskusnim beračima. Iako je dve decenije u svetu gljiva, Dušan je ubrao i pojeo, srećom, malu količinu, otrovne zelene pupavke.
„Napravio sam čorbu, pojeo sam tu čorbu i posle 15 sati je došlo do trovanja. Što je duže to kumulativno dejstvo, to je veće i trovanje“, objašnjava Dušan Matejić.
Zato Udruženje gljivara Šumadije, koristi svaku priliku da građanima prikaže što veći broj gljiva, ali i da ih obrazuje. Izložba je za uživanje, ali za branje je, pre svega, potrebno znanje.
Izvor: RTS
