Kanadske kompanije Nevsun Risorsiz (Resources) i Rezervoar Minerals (Reservoir), sklopile su neočekivan dogovor o spajanju kompanija na projektu bakra „Timok“ (Čukaru Peki) kod Bora, nakon prodaje dela akcija američkog Friporta (Freeport), prenosi veb portal istmedia.rs. Reč je o nalazištu sa izuzetno visokim sadržajem bakra i zlata, gde su u toku geološka istraživanja kojima treba da se dokažu tačni sadržaji ovih metala, kako bi se uradila studija isplativosti ulaganja u otvaranje rudnika. „Ovim spajanjem stvara se rudarska kompanija srednje veličine od sto odsto vlasništva u gornjoj zoni projekta.
Zajednička kompanija biće finansirana budžetom Nevsuna i biće u poziciji da donese dobit preko jako uspešog razvojnog tima Nevsuna“, saopšteno je na sajtu Rezevoar Minerals. Izvršni direktor Nevsuna Klif Dejvis izjavio je da ova transakcija kapital Nevsuna stavlja u službu strateških investicija sa velikim povraćajem novca, što će značajno doprineti vrednosti deoničara te kompanije. „Sa trenutnim novcem iz našeg rudnika Bisha, imamo finansijsku snagu i proverene tehničke mogućnosti da unapredimo Projekat Timok u razumnom vremenskom roku. Radujemo se saradnji sa svim zainteresovanim stranama i jako sposobnim partnerima kako bismo doveli projekat do faze proizvodnje“, rekao je Dejvis. U martu je kanadska kompanija Lundin Majning (Mining) objavila da je izvesno njeno učešće na ovom projektu, pošto će od kompanije Friport kupiti 55 odsto akcije „gornjeg ležišta“, ali je Reservoar Minerals, na osnovu prava preče kupovine, neočekivano sklopio dogovor sa kompanijom Nevsun čime je Lundin ostao van igre. Ranije je objavljeno da je na nalazištu „Čukaru Peki“ otkriveno 65 miliona tona rude sa srednjim sadržajem bakra od 2,6 odsto po toni i zlata od 1,5 grama. Procenjeno je da se iz te rude može dobiti 1,7 miliona tona bakra i 98 tona zlata. Objavljeno je, takodje, da je donji deo ležišta, u komne Friport ima 54 odsto udela, bogatiji ovim metalima od gornjeg. U dosadašnja istraživanja na „Čukaru Peki“ uloženo je 60 miliona dolara, a Friport je svoj udeo u projektu „gornje zone“ ranije ponudio Lundinu za 262,5 miliona dolara.
Vesna Vukajlović
www.beta.rs
