Crna Gora je od 24. maja do 2. juna ove godine prvi put proizvela dovoljno energije iz obnovljivih izvora za zadovoljenje svih potreba, čime se Crna Gora pridružila malom broju država koje se mogu pohvaliti da su iz domaćih obnovljivih izvora energije proizveli svu potrebnu energiju.
U tom razdoblju, u kojem je TE Pljevlja bila van pogona, proizvedeno je oko 82 miliona KWh energije, a potrošeno oko 75 miliona KWh.
Značajan udeo u ovom istorijskom momentu imale su dve vodeće crnogorske hidroelektrane, Piva i Perućica, u vlaništvu državne elektroprivrede, koje već decenijama čine okosnicu nacionalne energetike.
No, za razliku od prethodnih godina, kada je u periodu zastoja proizvodnje energije iz lignita (TE Pljevlja) Crna Gora energiju uvozila, ove godine, centralnu ulogu su preuzeli novi izvori: male hidroelektrane i vetroelektrane izgrađene u proteklih nekoliko godina.
Pouzdanim hidroelektranama visokih performansi, na čelu sa najvećom lučno-gravitacionom branom u Evropi, pridružila se vetroelektrana Krnovo, park na najvećoj nadmorskoj visini u Evropi i vetroelektrana Možura, koje su u navedenom periodu proizvele 12 odsto energije potrošene u Crnoj Gori.
Rekordan udio vetra zabeležen je 28. maja, kada je proizvodnja iz vetroelektrana zadovoljila čak 28 odsto ukupne potrošnje električne energije u zemlji.
Ovo desetodnevno iskustvo, potvrdilo je da dobra operativna spremnost, adekvatni prognostički alati, kvalitetna rezerva u snazi i dobra povezanost sa susjednim elektroenergetskim sistemima garantuju apsolutno pouzdano napajanje potrošača električnom energijom i u sistemima budućnosti, koji će se zasnivati isključivo na obnovljivim izvorima energije.
Pre nekoliko dana, sličnu vest objavili su i britanski mediji, registrujući da je Ujedinjeno Kraljevstvo prvi put od industrijske revolucije tokom dve sedmice proizvodilo energiju bez upotrebe uglja.
Naš primer pokazuje da crnogorski doprinos u ispunjavanju međunarodnih obaveza daje konkretne rezultate.
Crna Gora je u maju 2019. godine, u duhu svog ustavnog opredeljenja, bila ekološka država i primer da je globalna energetska tranzicija moguća.
Pored navedenih realizovanih investicija, za ovu godinu je planirana početak projekta izgradnje još dva vetroparka, a uskoro se očekuje i početak gradnje jedne od najvećih solarnih elektrana u Evropi.
Sve navedene investicije u potpunosti su zasnovane ma tržišnoj ceni energije i ne podrazumevaju nikakve finansijske podsticaje investitorima.
