Nova studija otkriva da bi sprovođenje samo četiri ključne politike mogle ublažiti posledice neodrživog upravljanja plastičnim otpadom za čak 91 odsto, dok bi emisije gasova sa efektom staklene bašte povezanih sa plastikom bile smanjene za trećinu, objavljeno je u prestižnom časopisu Science.
Ključne mere odnose se na uvođenje obaveze da novi proizvodi sadrže najmanje 40 odsto reciklirane plastike iz post-potrošačkog otpada, ograničavanje proizvodnje nove plastike na nivo iz 2020. godine, značajna ulaganja u infrastrukturu za upravljanje plastičnim otpadom i uvođenje simbolične naknade na ovu vrstu ambalaže radi podsticanja smanjenja njene upotrebe i prelaska na održivije alternative.
Studija pod nazivom „Putanje za smanjenje nepravilnog upravljanja plastičnim otpadom i emisija gasova staklene bašte do 2050. godine”, koju su sproveli istraživači sa Univerziteta Kalifornije u Berkliju i Santa Barbari, objavljena je uoči ključnih pregovora u Južnoj Koreji, koji će se održavati od 25. novembra do 1. decembra u Busanu. Na ovom skupu, delegati iz preko 190 zemalja nastojaće da usaglase poslednje detalje prvog pravno obavezujućeg sporazuma o zagađenju plastikom.
Pročitajte još:
- Stroža pravila EU za tretman otpadnih voda
- Ministarstvo spremno da odustane od proširenja i modernizacije deponije „Duboko“
- Ponovna upotreba jednokratne ambalaže iz kafića – kako je to moguće?
„Ovo je ključni trenutak. Predstojeći pregovori u Busanu predstavljaju našu jedinstvenu šansu da se kao planeta ujedinimo i rešimo problem plastičnog zagađenja. Jedno od najuzbudljivijih otkrića ove studije jeste da je moguće gotovo u potpunosti zaustaviti plastično zagađenje zahvaljujući ovom sporazumu. Oprezno sam optimističan, ali ne smemo prokockati ovu priliku koja se pruža jednom u životu”, istakao je dr Daglas Mekoli, jedan od autora studije.
Ako svet nastavi da funkcioniše po principu „uobičajenog poslovanja”, između 2011. i 2050. godine proizvešće toliko plastičnog otpada da bi mogao da prekrije Menhetn deset puta većom gomilom plastike od visine Empajer stejt bildinga.
U ovom scenariju, emisije gasova staklene bašte povezane sa plastikom porasle bi za 37 odsto do 2050. godine u odnosu na nivo iz 2020. godine. To je jednako emisijama skoro 9.000 elektrana na prirodni gas koje rade punom snagom tokom cele godine ili količini energije potrebnoj za napajanje više od 436 miliona domaćinstava u periodu od jedne godine.
