Prilike za promenu se nekad otvaraju samo u vreme krize. Klimatske promene jesu kriza koja nas je primorala da konačno promenimo loše energetske navike i podignemo nivo energetske kulture. Energetska tranzicija je, kao stub klimatske politike, postala važna ne samo za velike organizacije i sisteme već i za domaćinstva i preduzetnike.
Bujične poplave i toplotne talase javnost danas povezuje sa još direktnijim troškovima energetskog rasipništva, zavisnosti od fosilnih goriva i energetskog siromaštva, kao što su zdravstveni troškovi zagađenja vazduha i sve viši računi za struju i druge energente. Razumljivo, raste zainteresovanost građana za zamenu prozora i stolarije na stambenim objektima, za modernije, čistije i efikasnije uređaje za grejanje i hlađenje, za mogućnost da samostalno proizvode energiju za sopstvene potrebe, i to iz obnovljivih izvora.
Međutim, za razliku od velikih kompanija, koje imaju sopstvene resurse da pribave neophodna znanja o novim tehnologijama i isplativosti investicija – veliki broj građana i malih preduzetnika ipak ne poseduje neophodna znanja i resurse za informisano odlučivanje. Programi javnih subvencija koje već nekoliko godina zajednički sprovode Vlada Republike Srbije i lokalne samouprave često pretpostavljaju posedovanje tehnoloških i drugih neophodnih znanja koje mnogi korisnici subvencija tek treba da steknu.
Vest o otvorenim javnim konkursima sporije dopire do mnogih domaćinstava u ruralnim zajednicama. Često građani kojima je pomoć najpotrebnija ne poseduju raspoloživa finansijska sredstva neophodna za sopstveno učešće u troškovima zamene uređaja i stolarije. Mnogi žive u objektima koji ne zadovoljavaju zahtevane kriterijume ovih poziva.
Građani i preduzetnici koji poseduju finansijske kapacitete i želju za ulaganje u solarnu energiju, često naprave grešku zato što predimenzionišu solarne elektrane. Zbog takve greške isplativost ovih sistema je ispod očekivane.
U FOKUSU:
- Šume Srbije – čuvari vode, tla, života i budućnosti
- Bihać – kada razvoj turizma prati briga o prirodi
- Ambiciozni klimatski ciljevi Češke: stabilnost kroz nuklearnu i zelenu energiju
Jedan broj opština i gradova u Srbiji razumeo je da njihovim sugrađanima i preduzetnicima treba mesto učenja i informisanja, mesto razumevanja i podrške uz koju će moći samostalno da donose ispravne i informisane odluke. Užice, Knjaževac i Bačka Palanka otvorili su krajem prošle godine svoje Centre za energetsko savetovanje, nudeći na jednom mestu odgovore na brojna pitanja građana. Ova energetska savetovališta ne prodaju uređaje, ne dele račune, već pomažu ljudima da shvate – šta i kada im se isplati i kako da se uključe.
Centri za energetsko savetovanje predstavljaju mehanizam povezivanja javnih politika sa svakodnevnim životom građana. Njihova uloga obuhvata informisanje, tumačenje relevantnih propisa i smernica, usmeravanje korisnika ka dostupnim rešenjima, kao i pružanje stručne podrške. S obzirom na kompleksnost ciljeva koje ovi centri nastoje da ostvare, njihovo delovanje zasniva se na saradnji sa institucijama državne uprave, privatnim sektorom i organizacijama civilnog društva. Poseban značaj ima uključivanje lokalnih aktera koji poseduju relevantna znanja i iskustva u oblasti energetske efikasnosti i održivog razvoja. Tako je nedavno otvaranje knjaževačkog centra za energetsko savetovanje bila prilika da se pozovu preduzeća koja plasiraju proizvode i usluge za unapređenje energetske efikasnosti da u prostorijama centra – Direkcije za razvoj, urbanizam i izgradnju Opštine Knjaževac, zainteresovanim građanima i preduzetnicima prezentuju svoja tehnička rešenja, proizvode i usluge.
GIZ
Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala KLIMATSKE PROMENE
