Inicijativa Ministarstva energetike i rukovodstva “Elektroprivrede Srbije” koja se odnosi na pripremu građana za alternativne opcije grejanja za sledeću zimu podržana je juče od strane Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR). CEKOR je predložio da se uz termičku izolaciju stambenih objekata i energetsku efikasnost grejnih tela obezbede značajne uštede električne energije kako bi se smanjile potrebe za uvozom i do 50% prema procenama kao I obezbeđivanje grejanja iz termoelektrana.
CEKOR navodi da “treba ubrzati sve pripreme i da je neophodno da se država aktivno uključi u obezbeđivanje finansijskih i institucionalnih kapaciteta, koji bi omogućili građanima da po ubrzanoj proceduri dođu do finansijske i tehničke podrške za izolaciju objekata i efikasnijih grejnih tela.”
Takođe dodaje da je “ta mera najznačajnija, jer je i pre velikih šteta od poplava više od 60 odsto građana Srbije bilo energetski siromašno, a sada, kada je izvesno poskupljenje struje zbog potrebe uvoza i izjednačavanja cena sa cenama u okruženju i EU, očekivano je da će doći do značajnog skoka broja energetski siromašnih, što će dovesti do potrebe još veće budžetske podrške građanima da obezbede dovoljne količine energije.”
„Smatramo da je daleko korisnije i dugoročno održivije da država sad uloži u mere energetske efikasnosti za domaćinstva – građanima kojima će svakako pre ili kasnije morati da obezbedi podršku. Time se podržava stabilnost energetskog sistema, poboljšava socijalna situacija građana, ali se daje i značajna podrška malim i srednjim preduzećima građevinske operative, koja bi najveći deo mera energetske efikasnosti izvela na terenu“, kaže se u saopštenju.
Alternativna energetska strategija za obezbeđivanje dugoročne stabilnosti energetskog sistema Srbije, zajedno sa obavezama priključenja Evropskoj uniji kao što su: dekarbonizacija, uvođenje određenog procenta OIE i visok stepen energetske efikasnosti, neophodna je u ovom trenutku.
U svom saopštenju CEKOR navodi da bi izrada alternativne energetske strategije podržala budućnost “Elektroprivrede Srbije” kao najznačajnijeg energetskog subjekta u regionu Jugoistočne Evrope jer bi se u tom slučaju EPS mogao preorijentisati na obnovljive izvore energije i postići ciljeve profitabilnosti i ekološke održivosti.
CEKOR se oštro protivi najavama privatizacije dela ili celine “Elektroprivreda Srbije” u situaciji kada na njegovu vrednost značajno utiču, pre svega štete nakon velikih poplava i ogromni dugovi građanstva i privrede prema EPS-u.
U centru za ekologiju i održivi razvoj smatraju da se bez obzira na pritisak MMF-a i međunarodnih kreditora u cilju podizanja cena struje i privatizacije “Elektroprivrede Srbije” ne može govoriti o realnoj i za državu korisnoj privatizaciji ove najvrednije kompanije sve dok se ne uspostavi sistem podrške energetskoj efikasnosti, koji bi kroz obaveznu termičku izolaciju značajno smanjio potrošnju energije u domaćinstvima, I dok EPS ne pokrene obiman investicioni ciklus u alternativne izvore energije, posebno umešavanjem otpadne biomase u termoelektranama kao prelazno rešenje.
U istom kontekstu CEKOR zapaža da se na na listi 502 firmi koje je Agencija za privatizaciju oglasila za prodaju nalaze i pojedini rudnici i energetske firme. Takođe podseća da je trenutni evropski trend čuvanje energetske nezavisnosti i povraćaj vlasništva nad energetskim firmama u državama koje su ih ranije privatizovale, a ne prodaja takvih firmi. U tom smislu podržavamo traganje za rešenjima koja bi uključila alternativne scenarije. Alternativne scenarije je neophodno imati u vidu u priprema rešenja za predstojeću zimu, a jedno je svakako i analiza mogućnosti korišćenja otpadne biomase u određenim postotcima za rad termoelektrana.
U situaciji velike zaduženosti Srbije i problema u obezbeđivanju sredstava za obnavljanje energetske infrastrukture sa velikim iznenađenjem CEKOR postavlja pitanje kako je moguće da ministarstvo energetike i Vlada Srbije, nisu izašli u javnost sa jasnim stavom da se traži od Evropske banke za obnovu i razvoj da otpiše deo kredita kojim se država Srbija zadužila za račun Rudarskog basena “Kolubara”, odnosno EPS-a, na ime nabavke mehanizacije u polju “Tamnava zapad”, s obzirom da je mehanizacija kupljena i nakon toga potopljena u prolećnim poplavama. Oprostom ovog duga automatski bi bila oslobođena značajna devizna sredstva, koja bi mogla biti upotrebljena za investicije u potrebne energetske zahvate, počev od navedinh oblika pripreme energetskog sistema za predstojeću zimu. Takođe je iznenađujuće da se traže sredstva za obnavljanje opreme ukoliko je oprema osigurana, jer bi osiguravajuće kuće morale da obezbede novac potreban za obnovu, navodi se u saopštenju Centra za ekologiju i održivi razvoj.
D.V
izvor:cekor(saopštenja)
