U vremenima kada se svet suočava s rastućim globalnim izazovima – klimatskim promenama, nestašicama resursa i porastom populacije – oko 70 miliona ljudi više po godini – traženje održivih rešenja u proizvodnji hrane postalo je imperativ. Prateći ovu dinamiku, voće uzgajano direktno u laboratorijama može biti jedan od odgovora na te izazove.
Dok je tehnologija uzgoja mesa u laboratoriji već postala poznata, ideja o proizvodnji voća bez klasičnog uzgoja na drveću ili žbunju predstavlja pravu inovaciju. Proizvonja se vrši uzgajanjem ćelija u kontrolisanim laboratorijskim uslovima. Ovaj pristup je postao popularan, kako smo naveli, kroz proizvodnju mesa bez potrebe za uzgojem a potom usmrćivanjem životinja. Umesto toga, ćelije životinje se uzimaju i kultivišu u laboratoriji do trenutka kada formiraju pravo meso.
Kroz uzgoj ćelija u specijalizovanim laboratorijskim uslovima, naučnici iz Plant & Food Research-a pioniri su u oblasti ćelijske hortikulture. Dakle, osim mesa, trenutno se na Novom Zelandu rade istraživanja i o laboratorijskom uzgoju voća, a u početnim istraživanjima, koristile su se jabuke, borovnice, trešnje, breskve i grožđe, navodi se na sajtu kompanije „Plant & Food Research“.
PROČITAJTE JOŠ:
- POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE – DOM ZA SOLARNE PANELE I USEVE
- KAKO PROVIDNI SOLARNI PANELI POMAŽU POLJOPRIVREDI?
- KAKO SU OVCE POMIRILE POLJOPRIVREDU I SOLARNE ELEKTRANE?
Zašto je ovo važno? Dr Ben Šon, vođa programa „Food by Design“ kompanije „Plant & Food Research“, ističe da tehnologija laboratorijskog uzgoja hrane otvara vrata mnogim prednostima. Manja potrošnja resursa, pozitivan uticaj na životnu sredinu i mogućnost precizne kontrole nad proizvodnjom, samo su neke od njih. Uzgoj voćnog tkiva bez delova koji se obično odbacuju – poput jezgra ili kore, mogu smanjiti i otpad. Dok su u centru pažnje uglavnom bili meso i morski plodovi uzgojeni u laboratoriji, ćelijska hortikultura je i dalje u relativnom nastajanju, ali ima ogromno obećanje.
Ipak, put inovacije nije bez prepreka. Ključni izazov je proizvesti voće koje će, osim nutritivne vrednosti, imati i autentičan ukus, teksturu i izgled, takođe navodi kompanija.
Osim direktnog uzgoja voća, istraživanje pruža i dublje uvide u biologiju voćnih ćelija, što može pomoći u kreiranju boljih sorti voća za tradicionalnu poljoprivredu.
U eri kada urbanizacija i rastuća potreba za hranom postavljaju izazove pred tradicionalne metode proizvodnje, laboratorijski uzgoj voća može biti ključna karika ka održivoj i sigurnoj prehrambenoj budućnosti. I dok hrana iz laboratorije možda predstavlja budućnost prehrane, važno je pažljivo razmotriti sve prednosti i izazove koji prate ovu revolucionarnu tehniku. Ono što je sigurno je da nas očekuju zanimljiva vremena u svetu prehrambene industrije.
Energetski portal
