Kako bi svet ispunio klimatske ciljeve zacrtane za 2030. godinu, neophodno je sprovesti zelenu transformaciju gotovo svih privrednih sektora. Ovaj ambiciozni cilj neće biti moguć bez dovoljnog broja kvalifikovanih radnika koji će moći da odgovore na izazove energetske tranzicije i klimatske krize.
U nastojanju da identifikuje zanimanja i veštine koje će biti najtraženije u budućnosti, Svetski ekonomski forum objavio je Izveštaj o budućnosti radnih mesta 2025. Ovaj jedinstveni dokument oslanja se na opsežnu anketu sprovedenu među globalnim poslodavcima, pružajući vredne uvide u trendove na tržištu rada.
Najnovije izdanje izveštaja obuhvata stavove više od 1.000 poslodavaca, koji zajedno zapošljavaju preko 14 miliona radnika u 22 industrijska klastera i 55 ekonomija širom sveta. Rezultat je izuzetno precizna analiza novih radnih mesta i veština koje će oblikovati period od 2025. do 2030. godine.
Prema nalazima izveštaja, klimatske promene zauzimaju treće mesto među ključnim trendovima koji će u narednih pet godina najviše transformisati poslovanje na globalnom nivou.
Ovi trendovi ukazuju na sve veću potražnju za zanimanjima poput inženjera za obnovljive izvore energije, inženjera za zaštitu životne sredine i stručnjaka za električna i autonomna vozila, koji se nalaze među 15 najbrže rastućih poslova. Klimatske promene donose i veći fokus na upravljanje životnom sredinom, što je po prvi put svrstano među 10 najtraženijih veština u svetu.
Na drugom mestu najtransformativnijih trendova nalazi se porast troškova života, pri čemu polovina poslodavaca očekuje da će ovaj trend značajno oblikovati njihovo poslovanje do 2030. godine, uprkos predviđenom usporavanju globalne inflacije. Ovi faktori dodatno će podstaći potražnju za kreativnim razmišljanjem, prilagodljivošću, otpornošću i agilnim veštinama, koje postaju ključne za uspešno poslovanje.
Najzad, najtransformativniji trend biće širenje digitalnog pristupa – čak 60 odsto poslodavaca predviđa da će digitalizacija značajno transformisati njihovo poslovanje do 2030. godine. Tehnološki napredak u oblastima poput veštačke inteligencije, obrade podataka, robotike i automatizacije, kao i energetskih rešenja, poput proizvodnje, skladištenja i distribucije energije, dodatno će oblikovati tržište rada.
Pročitajte još:
- Tajland zabranio uvoz plastičnog otpada
- U Srbiji registrovano 2.526 divljih deponija u 2024. godini – najviše u seoskim sredinama
- Otkrivena nova metoda za dobijanje zlata iz elektronskog otpada
Neophodna obuka ili prekvalifikacija za veliki broj radnika
Dok globalna tržišta rada prolaze kroz strukturnu transformaciju, Svetski ekonomski forum procenjuje da će se poslovi poput administrativnih pomoćnika, službenika poštanskih i bankarskih usluga, kao i operatera za unos podataka, suočiti sa najvećim padom.
Takođe, izveštaj predviđa se da će 39 odsto postojećih veština biti zastarelo ili transformisano do 2030. godine, iako je ova „nestabilnost veština” usporena u poređenju sa 2020. godinom, kada je dostigla 57 odsto. Ovaj trend se delimično pripisuje povećanom procentu radnika (50 odsto) koji su prošli obuke, prekvalifikacije ili dokvalifikacije.
Imajući u vidu rastuće zahteve za novim veštinama, procenat radne snage kojoj je neophodno usavršavanje ili prekvalifikacija i dalje je značajan – ako bi svetsku radnu snagu činilo 100 ljudi, 59 bi trebalo da prođe obuku do 2030. godine.
Anketirne kompanije smatraju da su nedostaci u veštinama najveća prepreka transformaciji poslovanju. Shodno tome, 85 odsto anketiranih poslodavaca planira da daju prioritet unapređenju svoje radne snage, pri čemu 70 odsto poslodavaca očekuje da će zaposliti osoblje sa novim veštinama, 40 odsto planira da smanji broj zaposlenih pošto njihove veštine postanu manje relevantne, a 50 odsto planira da obezbedi obuku za svoje osoblje.
