Budućnost solarnog tržišta u EU: Izazovi i prilike do 2028. godine

Solarna energija u Evropskoj uniji dostigla je rekordnih 65,5 GW novih kapaciteta u 2024. godini, ali je stopa rasta usporila na 4,4 odsto u poređenju sa prethodnom godinom. U ranijim periodima rast je iznosio između 41 i 53 odsto godišnje, što ukazuje na usporavanje trenda.

Novi izveštaj SolarPowerEurope prikazuje predviđanja razvoja tržišta solarne energije do 2028. godine, ističući izazove i prilike. Iako je intenzivniji razvoj završen, očekuje se umereniji godišnji rast od tri do sedam odsto.

Izazovi i promene na tržištu

U Evropskoj uniji, do sada su solarne instalacije na krovovima stambenih objekata bile takozvana pokretačka snaga, međutim, u narednim godinama će se njihov ukupni udeo smanjivati. Više je razloga za ovakva predviđanja, a među glavnim izdvajaju se stabilizacija maloprodajne cene električne energije, zatim to da je veliki deo građana koji su bili zainteresovani za solarnu energiju, već instalirao solarne panele na krovu svog doma, kao i ukidanje programa koji su pomagali građanima u ovom procesu.

Kada je reč o velikim projektima, razlozi za usporenje rasta jesu nefleksibilnost energetskog sistema Evrope, zatim zagušenje u mreži, koje postaje sve ozbiljniji problem i dovodiće do negativnih cena električne energrije i viših stopa ograničenja isporuke, a tu je i nedovoljan razvoj skladištenja energije u baterijama. Kao usko grlo navodi se i spor i složen proces izdavanja dozvola i pristup zemljištu i drugi izazovi.

Pročitajte još:

Scenariji razvoja tržišta

Zbog svega navedenog, SolarPowerEurope dodatno snižava predviđanje rasta, u odnosu na ono od pre šest meseci. U 2025. godini, očekuje se da će biti dodato 70 GW novog kapaciteta, što je stopa rasta od sedam odsto. Ipak, ovaj rast će u najvećem delu da dolazi iz velikih projekata koji su pokrenuti tokom 2023. i 2024. godine, kada su se koristile izuzetno niske cene modula. Izveštaj predviđa da će u 2026. godini doći do dodatnog opadanja stope rasta, kada se očekuje svega tri odsto, na šta utiče rastuće ograničenje u mreži kao i tržišna neizvesnost. Ponovni porast očekuje se u 2027. godini, koji će iznositi šest odsto i u 2028. godini sa sedam odsto. Ovo su predviđanja prema srednjem scenariju.

Pesimistički scenario predviđa da će u 2025. godini doći do pada za 17 odsto, a da će do 2028. biti zabeležen pad od 22 odsto u odnosu na nivo iz 2024. godine. Sa druge strane, optimistički scenario ostaje relativno dobar, ali uz sporiju putanju rasta nego ranije.

Lideri rasta na tržištu

Više od 60 odsto očekivanog novog kapaciteta, prema Izveštaju, dolaziće iz samo pet zemalja i to iz onih koje u ovom trenutku poredstavljaju najveća tržišta. Preciznije, tokom naredne četiri godine, predviđa se da će Nemačka predvoditi sa 73,1 GW novog kapaciteta, zatim Španija sa 36,8 GW, Italija sa 29,1 GW, Francuska sa 28,1 GW i Poljska sa 17,5 GW. Prema srednjem scenariju, prva tri tržišta (Nemačka, Španija, Italija) dodaće 139 GW između 2025. i 2028. godine, što predstavlja 46 odsto novog solarnog kapaciteta u Evropskoj uniji. Uključujući Francusku i Poljsku, udeo prvih pet tržišta povećava se na 61 odsto.

Bez obzira na izazove, solarno tržište u EU pokazuje potencijal za dalji rast, ali će taj rast zavisiti od rešavanja problema sa mrežom, skladištenjem energije i administrativnim barijerama, odnosno oslobađanja punog potencijala tržišta.

Katarina Vuinac

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti