Održive i klimatski otporne zgrade sve više primenjuju principe pasivnog hlađenja, smanjujući potrošnju električne energije i oslanjajući se na konvencionalne rashladne sisteme samo kada je potrebno. Naučnici sa Univerziteta u Džengdžouu u Kini i Univerziteta Južne Australije razvili su jednu takvu inovaciju – bioplastični film za hlađenje (bioplastic cooling metafilm – BPCM).
Zahvaljujući svojoj tanjoj i laganoj strukturi, kao i jednostavnosti postavljanja, film se lako prilagođava različitim površinama – od krovova i fasada do ugradnje u građevinske materijale. Iako se ovakve inovacije najčešće vezuju za novogradnju, njegove karakteristike mogu biti izuzetno korisne i za starije objekte, gde su veće građevinske intervencije teško izvodljive ili neisplative. Pored toga što doprinosi hlađenju, film smanjuje opterećenje elektroenergetske mreže tokom vrelih meseci, što je značajno za prevenciju nestašica struje i ublažavanje efekta urbanih toplinskih ostrva, kada zgrade dodatno zagrevaju gradove.
Dodatna vrednost filma je i u njegovom biorazgradivom materijalu, što ga čini ekološki prihvatljivim i doprinosi smanjenju plastičnog zagađenja, budući da ne sadrži plastiku na bazi nafte. Film je napravljen od biorazgradive plastike PLA – polilaktične kiseline, dobijene iz obnovljivih izvora poput kukuruznog skroba. Posebno je konstruisan da sadrži mikroskopske kristale i pore koje pomažu u reflektovanju sunčeve svetlosti i oslobađanju toplote.
U FOKUSU:
- MT-KOMEX gradi solarnu elektranu u Novom Bečeju
- Ubrzana elektrifikacija saobraćaja uz Charge&GO
- Zelena gradnja u BiH – prepreke na putu održivosti
Kako funkcioniše inovacija
Budući da je reč o pasivnom sistemu, film ne koristi električnu energiju za rad – deluje samostalno. Umesto da upija sunčevu svetlost i dozvoljava joj da prodire u unutrašnje prostorije, film je reflektuje nazad u svemir, stvarajući prirodan efekat hlađenja. Bioplastični film ima izuzetnu reflektujuću sposobnost od 98,7 odsto, što znači da odbija većinu sunčeve svetlosti, dok visoka toplotna emisivnost od 96,6 odsto omogućava da toplota koja se nakupi bude efikasno oslobođena u svemir, dodatno hladeći zgradu. Mikroskopske strukture unutar filma omogućavaju da toplota iz objekta bude oslobođena kroz infracrvene zrake koji prolaze kroz atmosferu i direktno odlaze u svemir.
Kako je navedeno u studiji objavljenoj u časopisu Cell Reports Physical Science, njegova struktura omogućava da zgrade budu do devet stepeni Celzijusa hladnije od spoljne temperature u najtoplijem delu dana, dok prosečno dnevno hlađenje iznosi oko 5–6,5 stepeni. Čak i nakon dugog izlaganja UV zračenju i kiselinama, film zadržava efikasnost, što ga čini dugovečnim i pouzdanim.
Simulacije su pokazale da film može smanjiti godišnju potrošnju energije za hlađenje u toplim gradovima i do 20 odsto. Trenutno, klima-uređaji i drugi sistemi hlađenja troše oko 15 odsto globalne električne energije i doprinose emisiji ugljen-dioksida, pa bi ovakva inovacija mogla znatno doprineti smanjenju tog uticaja.
Kroz ovu tehnologiju, pasivno hlađenje više nije samo naučni eksperiment – ono postaje praktično rešenje za svakodnevni život, koje štedi energiju, novac i prirodne resurse, dok istovremeno čini gradove prijatnijim za život.
Iako film još nije široko komercijalno dostupan, prvi korisnici u Feniksu i Las Vegasu zabeležili su smanjenje troškova hlađenja od oko 15-18 odsto tokom najtoplijih perioda leta. Iako sam film ne može potpuno zameniti sve rashladne sisteme, u kombinaciji sa obnovljivim izvorima energije, poput solarnih panela na krovu, predstavlja održivo rešenje za budućnost.
Priredila: Katarina Vuinac
Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA
