Dok brojne industrije gase svoje pogone pregažene inovativnim tehnologijama, industrije mode i dizajna neprestano ubrzavaju svoj rast. Istraživanja pokazuju da modna industrija u ukupnom globalnom zagađenju učestvuje sa 10 odsto, što je značajan udeo kada se uzme u obzir da je mnogi i ne doživljavaju kao zagađivača. Poslednjih godina kao da je napravljen pomak u rešavanju ovog problema, pa u radnjama sve češće nailazimo na odeću sa oznakom održivijeg porekla proizvoda.
Prateći ovakav trend, biodizajn zadobija sve veću pažnju. Šta su prednosti biodizajna, pitali smo Maju Halilović, biodizajnerku koja radi sa organskim otpadom i živim jednoćelijskim organizmima u procesu stvaranja novih biorazgradivih materijala. Pre desetak godina, Suzana Li predstavila je prvi projekat koji može da se smatra biodizajnom, u kom su podsticali bakteriju Scoby da proizvodi celulozu. Samo nakon tri godine i Maja je počela da koristi ovu bakteriju za dobijanje biomaterijala.
Scoby je jedina bakterija koja proizvodi celulozu kao nusproizvod svoje simbioze sa kvascem. To je veoma zanimljiva bakterija koju treba pažljivo proučavati u naučnom svetu. Postoje različiti procesi koje Maja koristi kako bi dobila najkvalitetniju celulozu za preradu, a jedan od njih je kontrola okoline bakterije. Proces uključuje izolaciju bakterija koje mogu da formiraju simbiozu za poboljšanje brzine stvaranja i kvaliteta biomaterijala. Između ostalog, Maja organski otpad od hrane koristi za eksperimentisanje sa bakterijama, a sve u cilju dobijanja kvalitetnijeg proizvoda.
U FOKUSU:
- KOCKA ZA SUPU KOJA ČUVA PLANETU
- ŠIROM OTVORENA VRATA ZA SARADNJU I UČENJE U FOTONAPONSKOJ INDUSTRIJI
- ODRŽIV RAZVOJ URBANIZMA I EKOLOGIJE
Rad sa organskim otpadom je drugačiji. Kako bi napravila biomaterijal od ove vrste otpada, Maja osmišljava biolepak koji treba da lepi organski otpad kako bi postao upotrebljiv materijal. Proces obično započinje sakupljanjem otpada, zatim sledi obrada koja uključuje kuvanje kako bi se ubile bakterije, sušenje i mlevenje, a na kraju se sprovodi eksperiment sa amalgamacijom. Biorazgradivost se kasnije testira u zemljištu, kao i snaga, izdrživost, dugovečnost i druge osobine ovog novog materijala. Za razliku od većine materijala koji su izrađeni od sirove nafte, čija je upotreba veoma opasna za svaki ekosistem na planeti, biodizajn poštuje prirodu i sve njene stanovnike. Štaviše, ceo proces je zdrav, a postoje i prednosti za prirodu kada se proizvod odbaci. Zbog prisustva brojnih minerala, vitamina, kao i mikroorganizama, biomaterijal hrani zemlju kada se proizvod razgradi. Iako veliki deo javnosti i dalje nije upoznat sa pojmom biodizajna, Maja svojim radom, kroz predavanja i radionice širom Balkana, svakodnevno doprinosi širenju znanja o njegovom značaju.
Iako je isprva rad sa bakterijom Scoby bio samo eksperiment, danas Maja vidi biodizajn kao nešto što bi u budućnosti moglo u potpunosti za zaživi. Njeno iskustvo pokazalo je da su mladi i deca najviše upoznati sa temom zaštite životne sredine, što ohrabruje kada je reč o održivijoj budućnosti planete. Tome u prilog ide podatak da je na nekoliko zvaničnih fakulteta biodizajn uveden kao predmet, što je znak, kako Maja kaže, da samo možemo da rastemo dalje.
Priredila: Milica Radičević
Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE
