Implementacijom cirkularnog modela društvo dobija brojne benefite, podstiču se inovacije, otvaraju nova radna mesta i stvara dugoročna ekonomska stabilnost. Takođe, cirkularna ekonomija promoviše odgovorno ponašanje potrošnje, čime se povećava svest o očuvanju prirodnih resursa i smanjenju zagađenja. Poslovanje u razvijenim zemljama odavno je usklađeno sa principima cirkularne ekonomije, a gde je na tom putu Bosna i Hercegovina, razgovarali smo sa prof. dr Dušicom Pešević, sa Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta u Banjoj Luci, njen fokus rada je oblast zaštite životne sredine i autor je prve naučne monografije u BiH na temu cirkularne ekonomije i značaja za zaštitu životne sredine.
Koliko je cirkularna ekonomija kao tema zastupljena u BiH?
– U Bosni i Hercegovini je ideja o cirkularnoj ekonomiji još uvek nova i nerazvijena. Poslednjih godina cirkularna ekonomija postaje prepoznata kao pojam i kao praksa koja se koristi, ali još uvek u nedovoljnom obimu. Ekonomija u BiH prvenstveno se zasniva na modelu linearne, ekstraktivne ekonomije, iscrpljivanja prirodnih resursa, dodatnom povećanju problema stvaranja otpada i ostavljanju visokog ugljeničnog otiska u zemlji, a sve to negativno utiče na životnu sredinu i zdravlje građana, te zajednice kao celine. Usvajanjem Zelene agende za Zapadni Balkan 2020. godine, zemlje Zapadnog Balkana prihvatile su Evropski zeleni dogovor (ili njegove ključne elemente), gde su se obavezale na sprovođenje i poštovanje mera u pet oblasti, od kojih je jedna i cirkularna ekonomija. Prvi prioritet Zelene agende za Zapadni Balkan jeste „vrednost materijala očuvana koliko god je to moguće, a nastanak otpada minimiziran”.
Kakvi su potencijali za primenu cirkularne ekonomije u BiH?
– Kao resursno intenzivna ekonomija, BiH ima potencijal da primenom modela cirkularne ekonomije ostvari značajne ekonomske koristi. Povećanje produktivnosti resursa u privredi, uz što bolje korišćenje sirovina izvučenih sa domaće teritorije, jedan je od uslova za prelazak na cirkularnu ekonomiju. Resurse treba zadržati u privredi što je duže moguće, maksimizirajući njihovu vrednost i minimizirajući rasipanje. Ovo uključuje dobar dizajn proizvoda, efikasnu upotrebu materijala i energije, dug životni ciklus, dobro dizajnirana cirkularna industrijska postrojenja, nove poslovne modele i, kada proizvod na kraju postane otpad, efektivno recikliranje kako bi se dobile visokokvalitetne sekundarne sirovine.
U FOKUSU:
- Solarni projekat na obali Tamiša
- Savremene tehnologije u upravljanju otpadom
- Otpad kao resurs – put ka održivoj energiji u Srbiji
Kako biste sada ocenili zastupljenost cirkularne ekonomije u BiH, a kako u regionu?
– BiH još uvek nije usvojila Mapu puta cirkularne ekonomije kao neophodan okvir za brzu tranziciju na cirkularnu ekonomiju, dok su države u okruženju ovaj dokument prihvatile još pre više godina, kao putokaz ka tranziciji na model cirkularne ekonomije, koji, pored profita, u fokus stavlja i zaštitu životne sredine i očuvanje resursa. Ovo je inicijalni dokument koji će pokrenuti dijalog između donosilaca odluka, predstavnika industrije, akademskog sektora i civilnog društva, u cilju definisanja budućih tranzicionih koraka i vremenskog okvira uz korišćenje digitalnih alata. Tek u poslednje vreme ovaj pojam se pojavljuje u strategijama i planovima BiH, uglavnom iz oblasti zaštite životne sredine. BiH je poslednjih godina reformisala zakonodavstvo o upravljanju otpadom kao deo napora da transponuje pravnu tekovinu Evropske unije. U zakone o upravljanju otpadom ugrađeni su novi pojmovi, kao što su ponovna upotreba proizvoda, zelena ostrva, program proširene odgovornosti, reciklažno dvorište i centar za upravljanje otpadom.
Definisane su specifične dužnosti, odgovornosti i obaveze u vezi sa proizvođačima industrijskih proizvoda i prevoznicima otpada. Od proizvođača industrijskih proizvoda traži se da koriste tehnologiju i razvijaju proizvodnju na način koji osigurava racionalno korišćenje prirodnih resursa, podstiče ponovnu upotrebu i reciklažu proizvoda, te promoviše ekološki održivo upravljanje prirodnim resursima. Sve ove izmene su u skladu sa principima cirkularne ekonomije. Međutim, ne može se tvrditi da se sve ove zakonske odredbe dosledno sprovode u praksi. Državne i entitetske vlasti dužne su da prenesu anekse i nove članove srodnih direktiva EU u lokalne zakone i politike. Zastupljenost cirkularne ekonomije u regionu dostigla je najveći nivo u Sloveniji. Još 2016. godine Slovenija je započela stratešku i sistemsku cirkularnu transformaciju, odmah nakon objavljivanja Paketa cirkularne ekonomije, koji je Evropska komisija usvojila 2015. godine. Mapa puta ka cirkularnoj ekonomiji u Sloveniji postavila je put da postanu lider cirkularne ekonomije u regionu. Jedan od prvih i najneophodnijih koraka bio je uspostavljanje reciklažnih centara i sistema odvojenog prikupljanja otpada, koji je u samo nekoliko godina pomogao da se smanji količina deponovanog otpada, a Sloveniju doveo u evropski vrh po stopi recikliranja. Od 2018. godine u ovoj državi je obavezan sistem zelenih javnih nabavki. Usklađivanje sa aspektima zaštite životne sredine u procedurama javne nabavke obavezno je za električnu energiju, hranu, tekstilne proizvode, kancelarijski papir, televizore, frižidere, kao i za izgradnju zgrada, puteva, osvetljenje, gume, saobraćajne znakove i dr. Koristi cirkularne ekonomije u Sloveniji prve su shvatile velike kompanije koje su izvozno orijentisane.
Šta je glavna prepreka u procesu tranzicije ka cirkularnoj ekonomiji?
– Okvirna područja za stvaranje pretpostavki za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji obuhvataju izradu i usvajanje Mape puta i Akcionog plana za uvođenje cirkularne ekonomije na nivou entiteta (usaglašeno s Mapom puta na nivou BiH), uklanjanje pravnih prepreka i uvođenje stimulativnih instrumenata za zeleno poslovanje, podsticanje primene zelenih javnih nabavki u javnim institucijama i u privatnom sektoru, izradu propisa za eko-dizajn proizvoda, te osiguravanje finansijske podrške jačanju dobrovoljnih instrumenata za uvođenje zelenog poslovanja. Treba imati u vidu da transformacija resursno intenzivne industrije ka zelenoj i cirkularnoj ekonomiji nije jednostavan zadatak. Smeđe industrije u BiH imaju dugu tradiciju, zapošljavaju značajan deo radne snage, a imaju i razvijene lance vrednosti i tržišnu infrastrukturu. Uzimajući u obzir dobre prakse u EU, te specifičnosti bosanskohercegovačke ekonomije, da bi se podstakao razvoj cirkularne ekonomije u BiH, potrebno je kreirati set podsticaja koji za cilj treba da imaju kreiranje vrednosti, smanjenje rizika i unapređenje konkurentnosti lanaca snabdevanja cirkularne ekonomije.
Intervju vodila: Jasna Dragojević
Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA
