Beč dobija sopstveni Zakon o klimi

Grad Beč je postavio cilj da postigne klimatsku neutralnost do 2040. godine, a kako bi to ostvario, pokrenuo je i sopstveni Zakon o klimi. Time će postati prvi austrijski grad koji će usvojiti Zakon o klimi na nivou regionalne vlasti.

Bečki Zakon o klimi konačno je potvrđen unutar pokrajinske vlade. Očekuje se da ga pokrajinski parlament usvoji već u martu, kako bi mogao da stupi na snagu do kraja aprila.

Tokom javnih rasprava na Nacrt zakona o klimi stigle su 24 primedbe. Neke su se odnosile na to da ove mere za postizanje klimatskih ciljeva premalo pažnje posvećuju sektoru saobraćaja, dok je bilo i onih koji smatraju da planovi treba da budu dugoročniji, tj. desetogodišnji.

„Kako bismo postigli klimatsku neutralnost do 2040. godine, zaštitili Bečlije od posledica klimatskih promena i omogućili dobar život za sve, potrebne su dosledne odluke: kao što su prestanak korištenja gasa za grejanje zgrada, transformacija našeg energetskog sistema prema solarnoj energiji i stvaranje novih parkova i stabala u našem gradu”, saopštio je Jirgen Černohorski, član Bečke gradske vlade za klimu, životnu sredinu, demokratiju i osoblje.

Pročitajte još:

• Klimatski ciljevi zemalja nisu dovoljni da spreče globalno zagrevanje
• Januar 2025. godine zvanično najtopliji u istoriji merenja
• Okeani se sada zagrevaju četiri puta brže nego osamdesetih godina

Beč je već poznat po svojim ambicioznim planovima za održivi razvoj, uključujući promene u energiji, transportu i upravljanju otpadom. Zakon o klimi ima potencijal da još više pojača ove pozitivne promene.

Putem društvenih mreža, Černohorski je kritikovao odlazeću saveznu vladu, navodeći kako nije predložila nužni zakon o klimi za celu Austriju tokom svog mandata. Međutim, kako kaže, Beč ostaje posvećen cilju da postigne klimatsku neutralnost do 2040. godine.

Bečki Zakon o klimi temelji se na zaštiti klime, prilagođavanju klimatskim promenama i cirkularnoj ekonomiji. Istovremeno, naglašava se socijalna dimenzija mera i zajedničko delovanje svih uključenih strana. U tom kontekstu, poseban akcenat stavlja se na podizanje svesti i saradnju nauke, civilnog društva, privrede i lokalnih vlasti.

Implementaciju Zakona o klimi koordinišu tri jedinice: Grupa za upravljanje klimatskim pitanjima, koja je pod predsedavanjem gradonačelnika Mihaela Ludviga i sastoji se od svih odgovarajućih gradskih sekretara; Klimatski savet, koji savetuje grupu za upravljanje; Međuresorna koordinacija za klimatska pitanja, koja obuhvata različite gradske sektore.

Jasna Dragojević