Za izgubljene životinje u selu Aleksandrovac kod Negotina, poljoprivrednici će dobiti novčanu nadoknadu od resornog ministarstva. U toku je obilazak okolnih sela (Kovilovo, Rajac, Crnomasnica) i popis svinja u istim.
Između 200 i 250 domaćih svinja eutanazirano je u poslednjih nekoliko dana u selu Aleksandrovac kod Negotina u kojem je pre otprilike dve nedelje potvrđeno prisustvo afričke kuge svinja (AKS). To je za Agroklub potvrdio član Opštinskog veća za poljoprivredu i savetodavac za stočarstvo u Poljoprivredno stručne službe Negotin Dragan Radosavljević.
„Uz pomoć analiza krvi potvrđena je AKS kod svinja u selu Aleksandrovac i eutanazija je sprovedena u skladu sa pravilnikom. Eutanazirane svinje su zakopane, uz poštovanje svih obaveznih mera, u selu Braćevac kod Negotina. Angažovana je nadležna veterinarska stanica, došla je i ispomoć iz Beograda koju je poslala Uprava za veterinu, učestvovalo je i komunalno preduzeće sa svoja tri ili četiri vozila, tako da je sve urađeno u skladu sa propisima“, navodi Radosavljević.
Između 200 i 250 domaćih svinja eutanazirano je u poslednjih nekoliko dana u selu Aleksandrovac kod Negotina u kojem je pre otprilike dve nedelje potvrđeno prisustvo afričke kuge svinja (AKS). To je za Agroklub potvrdio član Opštinskog veća za poljoprivredu i savetodavac za stočarstvo u Poljoprivredno stručne službe Negotin Dragan Radosavljević.
„Uz pomoć analiza krvi potvrđena je AKS kod svinja u selu Aleksandrovac i eutanazija je sprovedena u skladu sa pravilnikom. Eutanazirane svinje su zakopane, uz poštovanje svih obaveznih mera, u selu Braćevac kod Negotina. Angažovana je nadležna veterinarska stanica, došla je i ispomoć iz Beograda koju je poslala Uprava za veterinu, učestvovalo je i komunalno preduzeće sa svoja tri ili četiri vozila, tako da je sve urađeno u skladu sa propisima“, navodi Radosavljević.
Edukacija stanovništva o merama prevencije
Za izgubljene životinje poljoprivrednici će dobiti novčanu nadoknadu od resornog ministarstva, dodaje naš sagovornik. U toku je, kako navodi, obilazak okolnih sela (Kovilovo, Rajac, Crnomasnica) i popis svinja u istim. Takođe, u tim selima urađena je analiza krvi kod ovih životinja, uzorci su poslati na analizu i rezultati se čekaju.
U međuvremenu, mi smo održali edukaciju stanovništva o prevenciji AKS i opasnosti ove bolesti. I svih prethodnih meseci apelujemo na sve poljoprivrednike da ne puštaju svinje iz obora, da u štalu ne ulaze sa istom obućom i odećom u kojoj odlaze na njivu, da životinje ne hrane pomijama i čim uoče nešto sumnjivo, a to su malaksavost kod životinja, slabiji apetit, pečati po telo i to prvo crveni, zatim letargičnost, da odmah jave nadležnoj veterinarskoj stanici.“
Kako se virus proširio?
Pretpostavlja se da su ovu bolest donele divlje svinje kojih ima u velikom broju u okruženju. S obzirom na to da, kako objašnjava, prave veliku štetu u kukuruzu, a kako je sada u toku berba ove ratarske kulture, veruje se da su je sami poljoprivrednici sa polja preneli svojim životinjama ili da su pas ili glodar došli u kontakt sa virusom i preneli ga svinjama.
Pozitivna činjenica u ovoj situaciji, navodi Radosavljević, jeste to što u Aleksandrovcu svinjarstvo nije razvijeno u velikoj meri već su u pitanju male porodične farme zasnovane isključivo za lične potrebe.
„U tom selu postoji veliki broj ljudi koji živi ili privremeno radi u inostranstvu tako da mnogi i ne čuvaju svinje, a oni koji ih imaju uzgajaju svega nekoliko po domaćinstvu.
Ipak, situacija nije bezazlena i treba je ozbiljno shvatiti jer blizina granice sa Bugarskom, gde ima dosta divljih svinja, može predstavljati veliku opasnost. Veliki broj prelazi sa bugarske na srpsku stranu jer nas razdvaja samo Timok“, ukazuje naš sagovornik.
Poseban apel lovcima
Zbog ozbiljnosti situacije poseban apel nadležni su uputili lovcima, kojih ima dosta u ovom kraju, da obavezno obrate pažnju na uginule divlje svinje i da to prijave lovačkom udruženju koje dalje prijavljuje nadležnoj veterinarskoj stanici.
„Uginule divlje svinje koje se nađu na terenu i njihovi ostaci moraju se ukloniti i zakopati jer postoji mogućnost razvlačenja tog mesa, a taj virus opstaje i po nekoliko dana na kori drveta, dok, recimo, u zamrznutom mesu do godinu dana može da opstane.“
Uklanjanje leševa u skladu sa propisima
Podsetimo, afrička kuga je registrovana kod divljih svinja u Borskom upravnom okrugu početkom ove godine. Zbog otpornosti i održivosti bolesti u spoljašnjoj sredini, njeno prenošenje na populaciju domaćih bilo je sasvim izvesno i očekivano, odnosno pitanje vremena, smatraju u Upravi za veterinu pri Ministarstvu poljoprivrede.
„Osim toga, neposredna blizina granice sa Rumunijom u kojoj je AKS široko rasprostranjena predstavljala je dodatni potencijalni izvor infekcije“, navode iz Uprave za naš portal.
Pročitajte još:
Na pitanje o trenutnom broju zaraženih životinja u ovom selu, u Upravi za veterinu kažu da se, uzimajući u obzir prirodu i karakteristike, izvor, period inkubacije, kao i način širenja ove bolesti, koja često prolazi nezapaženo i manifestuje se iznenadnim uginućima, veoma retko može ustanoviti tačan broj zaraženih životinja, s obzirom na to da se sve životinje ubijaju na zaraženom gazdinstvu, u skladu sa propisima.
„U trenutku potvrde pojave, bolest je utvrđena kod četiri svinje na tri gazdinstva na osnovu laboratorijskih rezultata u Nacionalnoj referentnoj laboratoriji za AKS u Beogradu.“
Okolna sela pod nadzorom
Iako su i okolna sela pod nadzorom i kontrolom, ni u jednom drugom mestu u okruženju, osim u Aleksandrovcu, nije potvrđena afrička kuga kod domaćih svinja. U Upravi za veterinu podsećaju da su posebnim propisom i rešenjem određene i naložene mere koje se primenjuju na zaraženim gazdinstvima i zaraženom i ugroženom području.
„Ove mere se tiču popisa, obeležavanja, zdravstvenog nadzora svih svinja na gazdinstvima, epizootioloških i dijagnostičkih ispitivanja domaćih i divljih, kao i mere kontrole i zabrane prometa živih svinja, svinjskog mesa, proizvoda i sporednih proizvoda poreklom od svinja sa ovih područja. U slučajevima nepovoljne epizootiološke situacije predviđeno je sprovođenje preventivne depopulacije ovih životinja na gazdinstvima sa niskim nivoom biosigurnosti“, navode za naš portal i dodaju da je nakon preventivne depopulacije, obezbeđena isplata i nadoknada materijalnih sredstava u potpunosti i svi vlasnici se obeštećuju po hitnom postupku.
Izvor: Agroklub
