Kanadska kompanija „Bee Vectoring Technology“ (BVT) razvila je tehnologiju zaštite useva kao alternativu pesticidima. Reč je o prirodnom i ekološki prihvatljivom fungicidu koji bi proizvođačima mogao da pomogne u borbi sa gljivičnim bolestima koje utiču na prinose poput gljivice Botrytis cinerea koja uzrokuje sivu plesan.
Pčele raznose fungicid po biljkama
Sistem deluje tako da se prah za zaštitu stavlja u komercijalnu košnicu pčela, one kasnije stanu na taj prah i potom ga raznose na biljke. Ova tehnologija razvijala se više od 10 godina na Univerzitetu Gvelf u Ontariju, a osnovni sastojak fungicida je gljivica roda Colonostachys koja se prirodno javlja u životnoj sredini, a omogućava proizvođačima veće količine kvalitetnijeg voća i povrća.
Inovacija je nedavno dobila odobrenje od Agencije za zaštitu životne sredine Sjedinjenih Američkih Država (EPA), a ova organizacija je prvi put odobrila proizvod za zaštitu koji uključuje pčele.“Potpuno je prirodan, ne koristi vodu i nije štetan za pčele, životinje i ljude“, rekao je predstavnik BVT-a za „Foodnavigator“. Kaže i kako su nedavne demonstracije na jagodama pokazale da ova tehnologija pruža uporedivu, ako ne i poboljšanu zaštitu od bolesti u odnosu na hemikalije kao i značajno povećanje prinosa.
Povećava prinose, a utiče i na kvalitet
Ispitivanja kod zasada borovnica ukazala su na 77 odsto veći prinos u poređenju sa netretiranim kulturama, a zabeleženo je 21 odsto manje napada monilije.
„Standardno povećanje prinosa iznosi oko 25 do 30 odsto“, ističe predstavnik BVT-a. Uzgajivačima su potrebne obično oko tri košnice pčela za jedan hektar useva.
„Sve dok imate dovoljno pčela, one će posetiti celo zasad. Vrlo mala količina proizvoda je potrebna za zaštitu većih površina“, napomenuo je.
Pročitajte još:
BVT je upravo završio eksperiment sa jagodama i malinama sa jednim od najvećih uzgajivača ekološkog voća u Švajcarskoj. Simon Ras, suvlasnik kompanije „Rass Wilfbeeren“ koja snabdeva supermarkete u Švajcarskoj rekao je da im ovakav sistem štedi vreme i da je doveo do plodova većeg kvaliteta. Dodao je da je to idealno rešenje za poljoprivrednike koji žele da izbegnu probleme koje stvaraju pesticidi.
„Primena je vrlo laka, a nisu nam potrebni za to ni voda ni mašine. Dva puta sedmično se menja prah u košnicama i to je sve. Zadovoljni smo rezultatima jer na bobicama nismo uočili zarazu sa gljivičnom bolesti Botrytis cinerea. Rok trajanja je puno bolji i to je stvarno važno za maloprodaju“, dodao je.
Može da se koristi na jagodama, malinama i paradajzu
Procenio je da mu je ovaj sistem omogućio proizvodnju bobica sa ocenom 90 do 95 odsto prve klase što je bolje u odnosu na prethodnu godinu kada je bilo 70 do 80 odsto plodova.
„Nema razlike u ceni za kupce, ali za mene je ovo bolja metoda zaštite jer proizvodim zdravije voće i imam veće prinose“, kazao je.Iz kompanije kažu kako ova inovacija trenutno odgovara jagodama, paradajzu i malinama. U budućnosti će moći da se koristi u uzgoju drugih bobica, koštičavog voća i povrća. Kompanija namerava da se proširi u Evropskoj uniji ciljajući tržište Italije, Grčke, Francuske, Nemačke, Poljske i Mađarske.
„Evropa je glavna prilika za BVT jer uzgajivači tamo brzo usvajaju održivu praksu za smanjenje upotrebe pesticida i uticaja na okolinu, a ovo je snažan alat koji može pri tome da im pomogne“, zaključio je izvršni direktor BVT-a Ašiš Malik.
Autorka: Martina Popić
Izvor: Agroklub.rs
