Približavamo se 2026. godini, i dok razvijene zemlje testiraju najnovije tehnologije – od pametnih skladišta koja sama regulišu temperaturu, do solarnih hladnjača povezanih sa veštačkom inteligencijom – mnoge afričke države i dalje se suočavaju sa jednim od svojih najvećih izazova: ogromnim gubicima hrane.
Prema podacima Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) i Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), oko 13 odsto hrane u svetu izgubi se između berbe i prodaje, što predstavlja više od 1,25 milijardi tona godišnje.
Ovi gubici utiču na više od 650 miliona ljudi koji se bore sa glađu, smanjuju prihode malih proizvođača i doprinose povećanju emisija gasova staklene bašte.
Procene UNEP-a i FAO pokazuju da bi se oko 144 miliona tona hrane godišnje moglo sačuvati u zemljama u razvoju ukoliko bi dostigle nivo hladne infrastrukture kakav postoji u razvijenim državama.
Pročitajte još:
- Može li Srbija da zadrži prehrambeni suverenitet u promenjenom svetu
- Ubrzanje transformacije prehrambenih sistema – ključ za ciljeve Agende 2030
- Nove kontrole hrane bez najave od 2026. godine
Inicijativa – održivi hladni lanci
Zbog toga je UNEP pokrenuo inicijativu Afrički centar izvrsnosti za održivo hlađenje i hladni lanac (ACES), koja promoviše izgradnju održivog hladnog lanca – sistema transporta i skladištenja sa kontrolisanom temperaturom koji čuva svežinu i nutritivnu vrednost proizvoda od polja do potrošača.
Jedan od primera dolazi iz područja Kinale, blizu Najrobija, gde poljoprivrednik sada koristi rashlađeni kombi za prevoz svežeg povrća. Do pre nekoliko godina gubio je i do 40 odsto roda, jer bi se sveže povrće pokvarilo tokom puta do pijace.
Danas, zahvaljujući rashlađenom kombiju i zajedničkoj hladnjači, koje koristi zajedno sa drugim farmerima, ti gubici su svedeni na minimum, dok su prihodi porasli i do 50 odsto.
U okviru projekta ACES, više od 300 kenijskih farmera prošlo je obuku za korišćenje rashlađenih prostorija, izolovanih objekata i vozila za transport hrane. Osim što su smanjili gubitke, stvorena su i nova radna mesta, naročito za mlade u ruralnim zajednicama.
UNEP ističe da ulaganje u hladne lance nije samo pitanje tehnologije, već i održivosti – svaka sačuvana tona hrane znači manje bačenih resursa, manju emisiju ugljen-dioksida i sigurniju budućnost za zajednice širom Afrike.
Energetski portal
