Ove godine ABB slavi 50 godina od predstavljanja svog prvog niskonaponskog frekventnog regulatora, pronalaska koji je iz korena promenio način na koji industrija koristi električnu energiju. Iako i dalje gotovo neprimetan široj javnosti, ovaj uređaj stoji u samoj osnovi industrije: u vodoprivredi, prehrambenoj proizvodnji, transportu, data centrima i postrojenjima za obnovljive izvore energije. Pomaže da sistemi rade pouzdanije, efikasnije i sa značajno manjim ekološkim otiskom.
Još sredinom sedamdesetih godina finski inženjer Marti Harmoinen razvio je koncept koji će postati industrijski standard: mogućnost da asinhroni motor radi efikasnije, preciznije i pouzdanije kroz elektronsku kontrolu brzine. Prvi model, SAMI A, instaliran je 1975. u finskoj pilani i nuklearnoj elektrani u Lovisi i označio je početak tehnološke revolucije. Tokom sledećih decenija, ABB je ovu tehnologiju usavršavao: od unapređenja elektronike i pojave IGBT tranzistora do digitalizacije procesa, automatizovanog testiranja i razvoja softverskih funkcionalnosti koje danas čine okosnicu modernih frekventnih regulatora.
Danas, frekventni regulatori su složeni digitalni sistemi, koji povezuju hardver, softver, telemetriju i naprednu analitiku, omogućavaju daljinsku dijagnostiku, optimizaciju rada motora i prediktivno održavanje. Inženjeri koji su radili na njihovom razvoju pre nekoliko decenija prisećaju se vremena kada su se testovi rukom zapisivali, merenja se obavljala analognim instrumentima, a simulacije gotovo da nisu postojale. Današnja generacija inženjera radi u potpuno drugačijem okruženju – moderni procesori, digitalni algoritmi i cloud servisi pretvorili su regulator u jedan od najvećih pokretača efikasnosti industrije.
Jedan deo ove priče oblikovan je i u Srbiji. Jovan Miladinović, rukovodilac prodaje usluga servisa u ABB Beograd, priseća se svojih početaka – Priključio sam se ABB-u 2002. godine i to je bio moj prvi susret sa frekventnim regulatorima, jer na fakultetu nisam imao prilike da se upoznam sa njima, za razliku od današnje generacije studenata koji već na fakultetu imaju vežbe i upoznaju se sa tom vrstom opreme. U mom slučaju je bilo izazovnije, jer trebalo je ponovo učiti, usvojiti nešto novo.
U vreme kada je stigao u ABB bila je aktuelna generacija ACS600, a već sledeće godine predstavljeni su novi ACS800 regulatori, koji su brzo našli svoje mesto u velikim projektima u „Elektroprivredi Srbije”, posebno u Kolubari i Kostolcu.
– Jedan od najznačajnijih projekata u to vreme je projekat BTO sistem u Kostolcu, koji smo radili sa firmom Goša FOM. To je bio izuzetno značajan posao za nas i otvorio nam je put za kasnije osnivanje servisnog tima ovde u Beogradu – kaže on.
U to vreme frekventna regulacija bila je radikalna promena za rudarske mašine: povećana je pouzdanost, smanjeno trošenje opreme i omogućena efikasnija kontrola rada. Miladinović ističe dvojicu ljudi koji su imali presudan uticaj na razvoj tržišta u Srbiji: Miko Hejkela, koji je omogućio edukaciju i posete fabrici u Helsinkiju, i Peku Titinena, koji je podstakao otvaranje lokalnog servisa u Srbiji.
– Zahvaljujući njemu dobili smo podršku za obuku naših ljudi i opremanje servisa, što je bilo izuzetno značajno za naše korisnike – kaže Jovan.
U FOKUSU:
- Lokalne zajednice kao prva linija odbrane prirode i klime
- Noviteti u ESG pejzažu Evropske unije
- Čarolije od papira: Kada kreativnost oživi stare knjige
Svoje viđenje razvoja tehnologije donosi i novi talas stručnjaka. Stefan Pavlović, inženjer prodaje aplikacija, pripada generaciji koja se sa ABB regulatorima upoznala već na fakultetu – Moj prvi susret s frekventnim regulatorima bio je kada sam na trećoj godini počeo da slušam predmete iz oblasti Elektromotornih pogona. Već na fakultetu sam imao dodira sa ABB regulatorima kroz laboratorijske vežbe, a time i priliku da slušam predavanja kojima je tema frekventnih regulatora bila dobro pokrivena.
Njegova poruka jasno odslikava evoluciju – Frekventni regulator odavno više nije samo uređaj koji služi za upravljanje brzinom motora. Tehnologija frekventnih regulatora je dosta napredovala, posebno u domenu softvera. Danas je moguće da regulator automatizuje kompletnu mašinu bez korišćenja PLC-a, ili da servisni centar na drugom kontinentu rešava problem na daljinu.
On podseća i na ekološki aspekt – Procene su da je manje od četvrtine elektromotora upareno sa regulatorima, tako da postoji veliki potencijal za uštedu energije kroz primenu ove tehnologije.
Stefan zaključuje da je zajednička nit svih 50 godina ista: stalna inovacija i ABB kao njen pokretač.
Ekološki uticaj frekventnih regulatora danas je veći nego ikada. Motori troše oko 70 odsto električne energije u industriji, pa svako unapređenje u njihovoj regulaciji donosi ogromne uštede i direktno utiče na smanjenje emisija CO₂. ABB-ove analize više od 2.000 industrijskih motora pokazuju da prelazak na frekventnu regulaciju donosi prosečno 31 odsto uštede u potrošnji električne energije. U jednoj od najpoznatijih naučnih institucija na svetu, CERN-u, analiza 800 motora identifikovala je potencijal za 17,4 odsto smanjenja potrošnje energije. Ovi rezultati potvrđuju da frekventni regulatori nisu samo efikasniji način upravljanja motorima – oni su jedna od najprisutnijih i najpraktičnijih tehnologija dekarbonizacije na svetu.
Danas, kada industrije širom sveta prelaze na održivije modele poslovanja, ABB nastavlja da spaja tradiciju i inovaciju, tehnologiju i ljude, lokalno iskustvo i globalnu ekspertizu. Frekventni regulatori nisu samo oprema – oni su tehnološka tradicija, energetska strategija i ljudska priča koja traje već pola veka. U skladu sa ABB vizijom, jubilej frekventnih regulatora najbolje opisuje slogan Engineered to Outrun, jer upravo spoj pouzdane tehnologije i ljudske stručnosti nastavlja da pomera granice, nadmašuje očekivanja i omogućava industriji da bude efikasnija i održivija nego ikada pre.
ABB d.o.o. Beograd
stefan.pavlovic@rs.abb.com
Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE
