Za promenu je neophodna edukacija i savesno ponašanje

Septembar je bio važan mesec za Srbiju kad je reč o tome kakvu sliku o stepenu naše ekološke svesti šaljemo u svet. Godišnji skup Arhus centara bio je održana tokom dva dana, od 19. do 20. septembra, na jezeru Isik-Kul u Kirgistanu. Mi smo razgovarali sa Unom Mijović, delegatom Arhus centra iz Novog Sada, koju je Sekreterijata OEBS-a pozvao da predstavlja Srbiju na ovogodišnjem skupu. Una nam je objasnila zašto su Arhus centri bitni i na koji način oni pomažu građanima da aktivno učestvuju u donošenju odluka, na svim nivoima vlasti, koje se tiču kvaliteta životne sredine u kojoj žive.

EP: Krenućemo od same ideje Arhuske konvencije, pa nam objasnite na čemu se ona zasniva?

Una Mijović: Arhuska konvencija ili Konvencija o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine, usvojena je 25. juna 1998. godine, u gradu Aarhus, u Danskoj. Njen cilj je da se zaštite prava pojedinca, sadašnjih i budućih generacija na život u životnoj sredini adekvatnoj njihovom zdravlju i blagostanju. Republika Srbija ju je ratifikovala 2009. godine, čime je preuzela obavezu njene primene i implementacije njenih odredaba u domaće zakonodavstvo. Značaj Arhuske konvencije izvodi se iz potrebe svakog pojedinca i celokupnog društva da živi u zdravoj životnoj sredini, bilo u gradu ili u ruralnoj sredini, a kako bi se obezbedio kvalitetniji i zdraviji život sadašnjih, ali i budućih generacija. Kvalitet životne sredine u velikoj meri utiče na naše zdravlje i na kvalitet života svakog od nas, a implementacija Arhuske konvencije omogućava da građani aktivno učestvuju u donošenju odluka i da ostvare pravnu i sudsku zaštitu u slučaju izostanka njene primene. Ova godina je jubilarna za Arhusku konvenciju, budući da je navršeno 20 godina od njenog usvajanja.

EP: Postoje takozvana „tri stuba“ Arhuske konvencije. Šta oni predstavljaju?

Una Mijović: Da, Arhuska konvencija se zasniva na tri stuba: dostupnost informacija, učešće javnosti u donošenju odluka i pravna zaštita. Navedena tri stuba predviđena su kao instrumenti kojima građani ostvaruju pravo na život u zdravoj životnoj sredini. Dostupnost informacija podrazumeva da građani imaju pravo da, od relevantnih institucija i svih nivoa vlasti, dobiju tačne, potpune i blagovremene informacije o životnoj sredini. Učešće javnosti u donošenju odluka obavezuje sve donosioce odluka o pitanjima od značaja za životnu sredinu da u taj proces aktivno uključe i javnost, odnosno građane. Ovaj stub takođe daje pravo javnosti da zahteva da bude uključena u navedeno odlučivanje. Pravna zaštita predstavlja mogućnost i pravo javnosti da, pred nadležnim sudovima, zahteva poštovanje Konvencije i primenu prava iz prva dva stuba, u slučajevima kad je njihova primena, inicijalno, izostala.

EP: Na koji način Arhus centri funkcionišu u Srbiji?

Una Mijović: Arhus centri su organizacije civilnog društva čiji cilj je da uspostave saradnju između građana i relevantnih nivoa vlasti, lokalnih samouprava, ali i šire od toga, u implementaciji odredaba Konvencije. Njihov cilj je da pomognu svim učesnicima donošenja oduka o pitanjima relevantnim za životnu sredinu da ojačaju sopstvene kapacitete u implementaciji ekološke regulative i da obezbede demokratski proces pri odlučivanjima u oblasti životne sredine. U Srbiji postoji pet Arhus centara, sa sedištima u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu, Subotici i Beogradu. Zajedno, oni čine Mrežu Arhus centara u Srbiji. Arhus centri osnovani su pod pokroviteljstvom Misije OSCE u Srbiji, a svoje aktivnosti i projekte sprovode i svoje ciljeve ostvaruju međusobnom saradnjom, komunikacijom i koordinacijom.

EP: Koje teme su najaktuelnije u radu Arhus centara?

Una Mijović: Aktuelne teme kojima se Arhus centri u Srbiji bave su upravljanje otpadom, cirkularna ili zelena ekonomija, reciklaža, kvalitet voda, klimatske promene, kao i ostvarivanje uslova za otvaranje poglavlja 27 u pretpristupnim pregovorima. Arhus centar u Novom Sadu izradio je Studiju o napretku ka cirkularnoj (održivoj) ekonomiji u Vojvodini, kojom su identifikovani izazovi koji stoje na putu ka ostvarenju cirkularne ekonomije u građevinarstvu i poljoprivredi, identifikovani su i pokretači i ometači eko-inicijativa u Vojvodini i prepoznati primeri dobre prakse u ovim oblastima. Ova studija je jedan veliki poduhvat i jedini ovog tipa u Srbiji.

EP: Vi ste se nedavno vratili sa godišnjeg skupa Arhus centara koji se održao u Kirgistanu, o čemu je bilo reči na konvenciji ?

Una Mijović: Pod pokroviteljstvom OSCE, ovog septembra održan je u Kirgistanu godišnji sastanak Arhus centara više zemalja sveta. Ovom skupu prisustvovali su predstavnici 15 Arhus centara, nadležnih ministarstava različitih država i međunarodnih organizacija. Tokom sastanka razmenjene su informacije o radu Arhus centara, iskustva i predstavljeni projekti kojima su se Arhus centri bavili. Posebno su bile zastupljene teme upravljanja toksičnim otpadom, sa posebnim osvrtom na učešće zainteresovanih strana u izazovima rešavanja problema sa uranijumom u državama Centralne Azije, zatim jačanja kapaciteta upravljanja rizikom i smanjenja rizika od elementarnih katastrofa i klimatskih promena na lokalnom nivou, kao i pristupa upravljanju vodama i promocije zelene (održive) ekonomije i efikasnosti resursa na lokalnom nivou.

EP: Šta vam je ostavilo najjači utisak na konvenciji? Da li su određeni neki novi ciljevi i kako će to uticati na Srbiju?

Una Mijović: Godišnji sastanak je pokazao raznolikost ekoloških problema i pitanja sa kojima se suočavaju države u različitim delovima sveta u primeni Arhuske konvencije. Fokus je bio na razgovoru o dostizanju ciljeva Agende održivog razvoja za 2030. godinu u oblasti ekologije. Razmenom ideja i iskustava došli smo do zaključaka kako bolje možemo implementirati naše ciljeve i uticati na stvaranje zdravije i održive životne sredine.

Intervju vodio: Milan Zlatanović

Intervju u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA septembar-novembar 2018.