Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić istakla je na Konferenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime, koja je održana u Katovicama, da su klimatske promene pitanje koje jedna zemlja ne može rešiti sama, poručivši da je zajedničko delovanje uslov za pozitivan rezultat.
Brnabić je, prilikom obraćanja učesnicima ovog skupa, izrazila zabrinutost zbog uticaja koji klimatske promene imaju na naše okruženje, a posebno je istakla neizvesnost njihovog uticaja na život ljudi u budućnosti.
– Moramo biti ujedinjeni – bez obzira na to da li spadamo u industrijski razvijene zemlje, da li smo teritorijalno mala ili velika država, bili u tranziciji ili ne, navela je ona.
Ovo je tema koja se ne tiče nacionalne ili religijske pripadnosti, političkih i ličnih afiniteta – ovo je pitanje svih nas, ljudi koji naseljavamo planetu Zemlju. Ukoliko postoji neko pitanje koje jedna zemlja ne može rešiti sama, to je svakako pitanje klimatskih promena – zajedničko delovanje uslov je za pozitivan rezultat, poručila je premijerka.
Ona je naglasila da je Srbija jasno opredeljena za sve inicijative ove vrste koje podrazumevaju da se deluje odmah, i podsetila na to da je naša zemlja u bliskoj prošlosti i te kako osetila posledice klimatskih promena.
Predsednica Vlade je kao primer navela poplave iz maja 2014. godine, kao i prošlogodišnje suše koje su uticale na nacionalni BDP, trgovinsku razmenu Srbije i samim tim i na životni standard stanovništva.
Premijerka je navela da je zaštita životne sredine jedno od najvažnijih pitanja u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji, koje zahteva i daleko najviše investiranja – više od 15 milijardi evra.
– U prošlosti, zaštita životne sredine nije bila na listi prioriteta Srbije. U prethodne četiri godine, sproveli smo teške i nepopularne mere fiskalne konsolidacije koje su nam omogućile da danas imamo stabilan finansijski sistem, koji počiva na zdravim osnovama i pruža nam priliku da ulažemo i u ostale oblasti, poput ekologije ili obnovljivih izvora energije, naglasila je Brnabić.
Prema njenim rečima, neki od koraka koje će Srbija odmah preduzeti su usvajanje zakona o klimatskim promenama i strategije nisko-ugljeničkog razvoja, kao i početak implementacije konkretnih projekata koje će naša zemlja predstaviti u toku 2019. godine.
Ona je objasnila da će sve ove mere, uz veći stepen zaštite životne sredine kao osnovni motiv, ukazati Srbiji na novi pravac daljeg ekonomskog i društvenog razvitka.
Razvoj zasnovan na inovacijama, znanju i čistim energetskim izvorima nešto je što stvaramo u Srbiji i ovakve strategije i zakoni svakako će pomoći taj proces i imaće dvojaku korist za naše građane, navela je predsednica Vlade.
Brnabić je poručila da je Srbija spremna i posvećena zaštiti životne sredine, i sa zadovoljstvom očekuje nastavak rada sa Ujedinjenim nacijama, Evropskom unijom, kao i sa svim pojedinačnim zemljama koje imaju istu viziju.
Otvaranju konferencije prisustvuju mnogi svetski lideri, šefovi država i vlada, kao što su generalni sekretar UN Antonio Gutereš, premijeri Holandije i Španije Mark Rute i Pedro Sančez, kao i potpredsednik Evropske komisije Maroš Šefčovič.
Predsednica Vlade se na marginama konferencije, između ostalih, sastala i sa predsednicima Austrije i Bugarske Aleksanderom van der Belenom i Rumenom Radevom, premijerom Holandije Markom Ruteom, kao i direktorkom Svetske banke Kristalinom Georgijevom.
U Katovicama aklamacijom usvojena i Deklaracija „Solidarity and Just Transition Silesia Declaration“ („Silesijska deklaracija o solidarnosti i pravednoj tranziciji“).
Ova konferencija predstavlja nastavak pregovora po pitanjima od značaja za sprovođenje Okvirne konvencije UN o promeni klime.
Skup u Katovicama ima za cilj završetak rada na usvajanju uputstava za sprovođenje Sporazuma iz Pariza za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Republika Srbija je član Sporazuma iz Pariza od avgusta 2017. godine.
