Klimatske promene ne utiču isto na muškarce i žene

Ovo je bila polazna tačka na okruglom stolu “Rodna ravnopravnost, klimatske promene i zajednica“ održanom u Beogradu u okviru saradnje na projektu „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“ koji sprovodi Ministarstvo zaštite životne sredine uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF), Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women).

Klimatske promene ne utiču isto na muškarce i žene, ali su žene u nepovoljnijem položaju, posebno u seoskim područjima. Urodnjavanje predstavlja strategiju rodne ravnopravnosti koja se može upotrebiti na sve segmente života, pa tako i na zaštitu životne sredine, održivi razvoj i borbu protiv klimatskih promena.

Na samom otvaranju, uvodnu reč imali su organizatori okruglog stola, a oni su se usaglasili o tome da je tema o klimatskim promenama i o rodnoj ravnopravnosti značajna na svetskom planu, a  partnerstvo između državnog i nevladinog sektora, u saglasnosti sa političkom voljom za promenama,  veoma bitna komponenta u osnaživanju rodne ravnopravnosti i klimatskih promena.

Predstavnica UN Women-a Milana Rikanović i predstavnica UNDP-a Stelijana Nedera naglasile su da, osim partnerstva i političke volje, još jedan od ciljeva kome bi Srbija trebalo da teži jeste urodnjavanje.

Prema mišljenju panelista, edukacija predstavlja glavnu okosnicu u razvijanju svesti o značaju praćenja rodne diskriminacije u procesu kreiranja i sprovođenja politika za borbu protiv klimatskih promena. Ekspertkinja za podizanje kapaciteta Višnja Baćanović izjavila je da klimatske promene mogu podstaći još više neravnopravnosti,  zato je potrebna stalna edukacija građana o specifičnim potrebama i nejednakostima u borbi protiv klimatskih promena. „Ukoliko sada ne uključimo žene u nove načine za upotrebu energetske održivosti i obnovljive izvore energije, za dvadeset godina opet ćemo imati neravnopravnost polova“, izjavila je Višnja Baćanović.

Učešće u okruglom stolu uzeli su i predstavnici nevladinog sektora, koji su svojim projektima ukazali na važnost poboljšanja položaja žena, posebno u ruralnim područjima. Primer za to je „Bioenergetska trava“, projekat čiji je cilj uključivanje žena koje većinu svog vremena provode u domaćinstvu. Zasadom višegodišnje bioenergetske trave (Miscantus) proizvodi se bioenergija niskog inputa, a celokupna nadzemna biomasa  može se takođe koristiti kao energetska sirovina za sagorevanje. Najvažniji činilac u osnaživanju žena da gaje bioenergetsku travu sastoji se u smanjenju štetnih efekata po zdravlje žena u kuhinjama koji su posledica grejanja na čvrsta goriva.

Tokom diskusije čuli smo i zanimljiv podatak koji pokazuje veću zastupljenost žena u održivoj energetici, a upravo su one nosioci promena. Žene takođe prve upravljaju otpadom s obzirom na to da su više zastupljenije u kuhinji od muškaraca.

Predloženi su konkretni koraci za usporavanje klimatskih promena i za podizanje nivoa odgovornog ponašanja društva i oni obuhvataju komunikaciju između svih segmenata društva, što znači da bi putem  medija trebalo koristiti  tkz. „non stop“ kampanju o važnosti klimatskih promena, a kroz razne projekte uključivati celokupno društvo, naročito žene, kako bi se stvorilo rodno-klimatsko odgovorno društvo.

Učesnici okruglog stola zaključili su da će, uprkos izraženoj političkoj volji za primenu konkretnih mera, biti potrebno dosta vremena da bi se postigli vidljiviji rezultati u poboljšanju u oblasti klimatskih promena i rodne ravnopravnosti.

Sofija Nikolić