Kada govorimo o urbanom zagađenju vazduha prvo što nam padne na pamet su gradovi u Aziji, poput Mumbaja, Nju Delhija i Pekinga. Doduše, za mnoge stanovnike Evrope, nezdravi nivoi zagađenja vazduha su mnogo bliže njihovoj kući nego što misle.
Na primer Pariz, grad svetala i romantike je popularno turističko mesto i to sa dobrim razlogom. Mnogi bi želeli da žive baš u ovom gradu, ali ono što ne znaju jeste da su Pariz i njegovi stanovnici izloženi visokom zagađenju vazduha tokom čitave godine. Isto to važi i za London, Amsterdam, Barselonu, Prag i druge evropske gradove.
Prema novoj studiji Evropske asocijacije za transport i životnu sredinu, posledica provođenja celog dana napolju u 10 najpopularnijih gradova Evrope, jednaka je pušenju od 4 do 1 cigarete, u zavisnosti od grada.
Najzagađeniji gradovi su Istambul i Prag ( 4 cigarete), zatim Milano i London (3 cigarete). Njih prate Amsterdam, Rim, Beč i Pariz (2 cigarete) i Dablin i Barselona (1 cigareta).
Glavni izvor zagađenja u ovim gradovima su vozila kojima su ulice pretrpane. Proizvođači automobila konstantno krše zakone o efikasnosti goriva i izbacuju na tržište vozila koja zagađuju više nego što bi trebalo. Iako iz automobilske industrije tvrde da su moderna dizel goriva čista, podaci pokazuju drugačije, tj. da većina emituje 18 puta veću količinu NO2 nego što je propisano. Iz ovih razloga, gradovi poput Pariza, Londona, Hamburga i Milana su počeli da ograničavaju kretanje vozila na dizel.
Potrebno je uraditi još mnoga toga pre nego što vazduh u ovim gradovima ponovo postane čist. U međuvremenu, trebalo bi da budete svesni da provođenje vremena napolju ima određene posledice po vaše zdravlje, naročito leti kada je turistička sezona na vrhuncu.
„Kada je zagađenost vazduha visoka, savetuju nam da izbegavamo da jedemo ili vežbamo napolju,“rekao je Jens Miler, koordinator Asocijacije za kvalitet vazduha. „No, šetnja po gradu i jedenje po terasama restorana su one aktivnosti koje podrazumevaju odmor u gradu. Prema novoj studiji izlaganje čak i niskim nivoima zagađenja vazduha može oštetiti vaše srce.“
Ono što je zabrinjavajuće jeste da situacija može biti gora nego što se čini. Autoriteti često pokušavaju da manipulišu rezultatima merenja tako što se merenja vrše po parkovima i mirnim ulicama.
Evropska komisija tužila je vlade Rumunije i Belgije zbog ovakvih praksi. „Kao odgovor na ovo, građani su oformili grupe za nadgledanje merenja i njihove aktivnosti su razotkrile da je situacija lošija nego što zvanična statistika pokazuje u Italiji, Nemačkoj, Bugarskoj i Belgiji a Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Italija, Mađarska i Rumunija moraju da plate milijarde u kaznama jer krše standarde Evropske unije“.
Izvor: sustainability-times
