Ceo jul i prva polovina avgusta period su kada mladunci bele rode izleću iz gnezda. Oni, uz kratak period zadržavanja u našim krajevima, brzo počinju prvu svoju seobu na jug. Ipak, ovaj period je veoma izazovan za preživljavanje mladih roda i njihovih roditelja.
Po rečima Marka Tucakova, ornitologa u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode, zabrinuti građani se javljaju Zavodu gotovo svakodnevno, suočeni sa pronalaskom belih roda koje su u nevolji, povređene ili na drugi način onemogućene da se osamostale ili odlete prema jugu. Ornitolozi u Zavodu građanima daju savete o tome kako da postupe sa rodama koje pronađu, kako bi se one spasile ili sačuvale do dolaska stručne ekipe koja će ih profesionalno zbrinuti.
Rode se najčešće nađu sledećim opasnim situacijama u letnjem periodu:
Povrede na gnezdu. U gnezdama bele rode sve češće i sve više se nalaze veštački materijali. Budući da ih rode lako mogu pronaći, a u dobar su građevinski materijal za velike konstrukcije koje rode prave za gnežđenje, nije čudo da su gnezda puna papira, tkanine, metala i plastike, uz uobičajene biljne materijale i zemljište. Konopci i žice su, ipak, najopasniji za mlade rode, jer se njihove noge mogu upetljati u njih i onemogućiti im da izlete iz gnezda. Prilikom takvih slučajeva potrebno je popeti se do gnezda (ako je dostupno i ako nije na električnom stubu) i izvršiti presecanje materijala koje sputava ptice. Ako je tkivo oštećeno, rodama je potrebna i stručna intervencija.
Rušenje gnezda. U letnjem periodu su kod nas veoma česte snažne oluje, a neka rodina gnezda su i inače nestabilna. Ukoliko mladunci tokom oluja padnu na tlo, prvo je potrebno proveriti da li su vidljivo povređeni. Ukoliko nisu, mogu se vratiti na gnezdo (osim u slučaju da se gnezdo nalazi na električnom stubu).
Sudar roda sa žicama dalekovoda. Ukoliko roda udari u električne žice (što nije redak slučaj u naseljima, bilo da se gnezdo nalazi na električnom stubu bilo van njega), može da pretrpi oštećenja krilnih pera koje joj može onemogućiti da leti, no može i da doživi strujni šok koji je trajno oštećuje ili ubije.
U svim ovim situacijama, rode koje ne mogu da lete mogu da stradaju i od vozila, pa je neophodno skloniti ih sa ulica ili puteva na kojima se nalaze u zatvoreni prostor do dolaska stručnjaka. Velike žege mogu da im dodatno pogoršaju zdravstveno stanje. Zadržavanje roda, koje su po našem zakonu strogo zaštićene životinje, u svrhu lečenja ili privremenog zbrinjavanja moguće je uz dozvolu Ministarstva za zaštitu životne sredine i organizacija zaštite prirode.
Potrebno je da se drže van domašaja domaćih životinja i da se redovno hrane, najbolje ribom. Nakon oporavka, ako se proceni da su ove ptice sposobne da samostalno prežive, puštaju se nazad u prirodno stanište, najčešće u blizini plitkih bara bogatih vodenim životinjama kojima se hrane.
– Ukoliko pronađete povređene rode ispod ili u okolini elektrovodova, ukoliko gnezdo padne zajedno sa mladuncima koji nisu sposobni da lete, ukoliko primetite da mlada roda ne može da izleti iz gnzeda, da se sapliće i posrće a krilima maše kao da želi da izleti, te ako primetite odrasle rode koje i poste plašenja ne mogu da lete, pozovite Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, čiji ornitolozi i Tim za zbrinjavanje divljih životinja će ih zbrinuti. Ukoliko se uoči bilo koji problem sa rodama koje se gnezde na električnim stubovima, onda ga rešavamo sa kolegama iz preduzeća “EPS Distribucija” – zaključuje Tucakov, dodajući da se prilikom eventualnog hvatanja životinja treba paziti njihovog oštrog kljuna.
Zanimljivo je da je bela roda jedna druga po brojnosti vrste životinje od svih u vezi sa kojma se građani javljaju Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode za pomoć i zbrinjavanje. Ubedljivo na prvom mestu je sova utina, a iza rode su vetruška i čiopa.
Foto: Jožef Gergelj; Dodatne informacije: Marko Tucakov, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, tel. 064/8500709, email: marko.tucakov@pzzp.rs
