Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) je danas u Nikoziji, na sastanku sa predsednikom Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Sumom Čakrabartijem, predstavnicima borda direktora EBRD i osobljem banke zaduženim za energetiku, prirodne resurse, ekološke i socijalne uticaje predstavio neodrživost ekonomske, socijalne, ekološke i tehnološke politike i prakse razvoja EPS-a koji uprkos obavezama prema EU i globalnim klimatskim obavezama nastavlja da planira kopanje i spaljivanje uglja daleko posle 2050. godine, i to tako da kopa na manje od 100-300 metara od preko 2.000 porodica u kolubarskom i kostolačkom regionu, utičući destruktivno na imovinu i zdravlje građana i njihove dece.
CEKOR tražio od EBRD da prestane da podržava produbljivanje zavisnosti Srbije od uglja, ekonomski neodrživim investicijama u nove termocentrale na ugalj, već da se okrene značajnim ubrzanim investicijama u obnovljive izvore (velike hidroelektrane, elektrane na biomasu, biogas itd) kako bi se pripremili za vreme posle 2040. godine, kada Srbija mora već potpuno da redukuje svoju zavisnost od uglja. CEKOR je takođe upozorio EBRD da po svojoj politici ne sme da podržava izgradnju – otvaranje novih ugljenih polja, a što EPS planira koristeći između ostalog novac od kredita iz 2015. godine u visini od 200 miliona EUR-a predviđenih za restruktuiranje.
EBRD je na današnjem sastanku odgovorio da u Srbiji podržava projekte obnovljivih izvora energije, a ulaganja u ugalj ne podržava, već samo poboljšanje menadžmenta JP EPS. EBRD je izjavio da pomno prati problematiku raseljavanja u okolini ugljenokopa u Srbiji.
