PREDSTAVLJAMO Kako do građevinske dozvole za izgradnju male hidroelektrane

Na osnovu iskustva u realizaciji projekta male hidroelektrane „Beli kamen“ (1,5MW) na ušću reke Ribnice u Crni Rzav u opštini Čajetina i njoj sličnih projekata, gospodin Radomir Rade Milekić, diplomirani elektro-inženjer i zamenik direktora preduzeća „Elektrovat“ iz Čačka, predstavlja čitaocima Energetskog Portala primer uobičajene procedure za pribavljanje administrativne i tehničke dokumentacije koja odgovara projektima malih hidroelektrana (snage manje od 2MW) protočnog tipa.

Branske hidroelektrane imaju drugi nivo i drugu prirodu problema, tako da se ovaj izloženi pristup gradnji ne može u velikoj meri primeniti kod njih.

Ovom prilikom gospodin Milekić govorio je o hidroelektranama za koje Lokacijsku i Građevinsku dozvolu izdaje nadležna jedinica Lokalne samouprave, a Energetsku dozvolu izdaje Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine Republike Srbije.

„Hodogram aktivnosti na realizaciji MHE, kojeg nameću Zakoni, Uredbe i Pravilnici imaju veliki broj kritičnih tačaka, spornih aktivnosti i ktitičnih prepreka koje se ne vide u prvi mah i ne naslućuju se razmere do kojih mogu ugroziti ukupnu realizaciju projekta MHE.“ – ističe Milekić uz nameru da čitaocima Energetskog Portala ukaže na te prepreke.

„Obnovljivi izvori energije i male hidroelektrane u našoj javnosti su predstavljeni na neadekvatan način, odnosno tako da su mnogi u tome videli nesvakidašnju šansu za veliki biznis, neki su videli šansu da deo prirodnih resursa  nemilosrdno prigrabe za sebe, neki su dobili ideju da svoje teško tržišno privređivanje pretoče u stabilno i lagodno. Razni imaoci novca su videli šansu da svoj imetak pretvore u stabilan, dugoročan i kontinualan i nadasve gospodstven, izvor dobre zarade. Nije mali broj i onih koji nemaju ništa od svega toga, pa čak ni minimalna znanja o malim hidroelektranama, a poželeli su  da naprave malu elektranu na temeljima davno srušene „dedine vodenice“, i tako reše svoje egzistencijalno pitanje. Veliki je broj i onih koji su se napokon setili da postoje neka nepristupačna, krševita i neplodna imanja koja se mogu prevesti na njih ostavinskim postupcima za naknadno pronađenu imovinu, te se tako odjednom ukazala prilika da reše svoje egzistencijalne probleme zauvek, ustupanjem imanja za gradnju malih hidroelektrana.“ – navodi Milekić uz uverenje iz takvih nerealnih očekivanja rezultira nesnalaženje institucija, zbunjenost i rezigniranost pravih investitora i naročito otežana prohodnost kvalitetnih projekata.

KRATKI PRIRUČNIK INVESTITORIMA U MHE, iz iskustva g. Milekića, dipl.ing.el.:

•  Treba formirati posebnu firmu, nosioca svih aktivnosti na realizaciji izgradnje MHE, kao nezavisanog tržišnog subjekta, koji će se baviti samo tom delatnošću i postaviti kvalitetnog projektnog menadžera sa  velikim ovlašćenjima, koji će se oslanjati na konsultante svih struka;

•  Izvršiti izbor lokacije na kojoj će se graditi MHE na bazi velikog broja kriterijuma izvodljivosti, kriterijuma racionalnog iskorištenja hidropotencijala i profitabilnosti projekta;

•  Pribaviti informaciju o odabranoj lokaciji, od nadležne službe opštinske uprave;

•  Izraditi polaznu varijantu Idejnog rešenja MHE, na bazi postojeće informacije i raspoloživih tehničkih podataka o hidropotencijalu i terenu, i postaviti najverovatniju koncepciju MHE;

•  Na bazi Idejnog rešenja MHE od nadležnog operatora distributivnog sistema pribaviti Mišljenje o mogućnosti priključenja MHE na mrežu;

•  Krenuti u izradu ekspertskih podloga, prva od njih je Hidrološka studija kojom se verifikuje protok odabranog vodotoka. Tu se dobija ključni odgovor na pitanje „Da li izabrani vodotok ima relevantnu količinu vode ili nema, i šta se sme koristiti?“. Ovde se pravi greška zbog koje se možete kajati kada bude kasno!

•  Na osnovu urađene Hidrološke studije, pribavlja se Mišljenje RHMZ-a, koje predstavlja institucionalnu verifikaciju hidrologije na predmetnoj lokaciji;

•  Paralelno sa prethodnim aktivnostima, pribavlja se Mišljenje JP Srbijavode, na bazi Idejnog rešenja MHE i ostale prateće dokumentacije, prema uhodanoj proceduri;

•  Od banke, ili na drugi način, pribavlja se Izjava o finansijskoj podršci gradnji MHE;

•  Izrađuje se Prethodna studija opravdanosti sa Generalnim projektom;

•  Dobijena dokumenta su uglavnom dovoljna za pribavljanje Rešenja o Energetskoj dozvoli od Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine;

•  Važna, posebno komplikovana i često presudana faza pripreme gradnje su Imovinski odnosi; problemi sa rešavanjem imovinskih odnosa mogu godinama da produže proces pripreme lokacije za gradnju, pa čak i da je zaustave;

•  Sledi Lokacijska dozvola koja je suštinski najvažniji dokument, jer za njeno dobijanje moraju biti rešeni imovinski odnosi i kjučne stvari kako se ne bi zaustavila ili osporila gradnja. Njen sastavni deo čine uslovi institucija, najčešće, na bazi prethodno datih mišljenja. To su Vodni uslovi, uslovi za priključak MHE na elektroenergetski sistem, uslovi „Telekom Srbije“, „Puteva Srbije“,  „Vojske Srbije“, „Železnica Srbije“, lokalnih komunalnih organizacija, uslovi nadležnog Zavoda za zaštitu spomenika kulture i drugi;

•  Posebna pažnja se mora obratiti na uslove Zaštite životne sredine. Da bi investitor bio siguran u sasvim ekološke uslove gradnje koji takođe ne zahtevaju dodatni trošak, poželjno je već u ovoj fazi projekta pribaviti Mišljenje nadležnog resora lokalne samouprave za poslove ekologije i zaštite životne sredine;

•  Dobijanjem Lokacijske dozvole završava se značajna administrativna faza i težište vraća na pripremu i izradu projektne dokumentacije. U pripremu ulaze izbor projektantskog tima, izrada Elaborata o geodetskim radovima i izrada Elaborata o geološkim radovima;

•  Od projektanata se traži da prouče sva do sada pribavljena dokumenta i tehničke podloge, i pismeno se izjasne o njihovom kvalitetu i upotrebljivosti. Od projektanata se traži da sačine projektne zadatke, obim elaborata geologije i geodezije, i dopune ostalih podloga;

•  Od projektanata tražiti da ponovo urade Generalni projekat sa Studijom opravdanosti (u skraćenom obliku) na bazi stvarnih uslova i ekspertskih podloga, sa analizom većeg broja varijantnih koncepcijskih rešenja. Cilj je Konačni izbor koncepta MHE, koji će se obrađivati glavnim projektom;

•  MHE treba koncipirati tako što treba imati u vidu vek od preko 40 godina i uslove neprekidnog rada. Ovo je momenat kada se lako prave, a teško, ili nikako, otklanjaju tehničke strukturne greške. Odgovornost je velika i na projektantu i na investitoru za loše posledice izbora;

•  Pristupa se izradi Glavnog projekta na bazi usvojenog koncepcijskog rešenja;

•  Reviziju projekta treba uraditi posebno u fazi izbora konačnog koncepcijskog rešenja, a kasnije vršiti reviziju „u hodu“;

•  Loš izbor načina zahvatanja i prečišćavanja vode stvara ogromne i teško rešive probleme, ako se nema dobra slika o „velikim vodama“, bujičnom nanosu i nečistoćama;

• Dovod vode do turbine je složen problem koji inače košta preko 50% ukupne investicije; njegov izbor je posebno složen i zahteva pažljive i opsežne tehnoekonomske analize (da li vod pod pritiskom ili slobodno oticanje, kakve vodne građevine itd, itd?);

• Izbor hidromehaničke opreme (turbina – generator) je poželjno uraditi u ranoj fazi Glavnog projekta kako bi se mašinska zgrada i temelji radili prema opremi koja će se ugrađivati. Izbor je zahtevan jer ima nekoliko nivoa kvaliteta koji se otežano kontrolišu i nekoliko nivoa cena za opremu, a koja često nije usklađena sa kvalitetom;

• Nakon završetka projekta i uspešne revizije pribavljaju se saglasnosti svih institucija koje su to i uslovile;

• Dobijanjem svih potrebnih saglasnosti na Glavni projekat, dokazom da su rešeni imovinski odnosi, prilaganjem drugih standardizovanih dokumenata o ispunjenosti finansijskih i administrativnih uslova, stiče se pravo na dobijanje  Građevinske dozvole, kao konačnog cilja prve etape gradnje MHE. Ovaj završni čin je prevashodno pravna procedura i kontrola ispunjenosti svih uslova, sasvim je predvidiv i ne traje dugo.

„Odjednom ste dobili Građevinsku dozvolu, a niste ni primetili koliko je vremena prošlo! Za srpske prilike ishodovanje građevinske dozvole za MHE „Beli kamen“ za 2 godine i 7 meseci je dosta dobar rezultat.“ – zaključuje gospodin Milekić uz pohvale lokalne samouprave u opštini Čajetina na zdravom pristupu investitoru.

B.R.

Energetski Portal Srbije najavljuje seriju tekstova o procedurama za ishodovanje dozvola i saglasnosti za izgradnju projekata svih obnovljivih izvora energije u Srbiji. Javite nam se da čujemo i Vaša iskustva! info@energetskiportal.rs