Danas je u hotelu Metropol, u Beogradu održana konferencija pod nazivom „Energetska efikasnost u javnim zgradama u Srbiji“. Ovaj skup je organizovalo Ministarstvo za rudarstvo i energetiku Republike Srbije, GIZ i Univerzitet u Beogradu. Pored brojnih učesnika iz srpskih gradova, predstavnika lokalne samouprave među gostima su bili i predstavnici akademske zajednice, pre svega profesori sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu koji su direktno uključeni u projekat. Zatim, predstavnici Stalne konferencije gradova i opština, novinari iz medijskih kuća i delegirani predstavnici javnih preduzeća. Skupu se u ime Ministarstva rudarstva i energetike obratio profesor dr. Miloš Banjac, dok je u ime Ambasade Nemačke govor održao gospodin Jurgen Šmit – Prvi sekretar za ekonomsku saradnju. Kako bi se predočila namera i posvećenost ovoj temi, prisutni su mogli da čuju i obraćanje gospođe Aleksandre Tomić iz Narodne skupštine Srbije koja se nalazi na čelu odeljenja za budžetiranje i konntrolu javne potrošnje, regionalni razvoj, energetiku, turizam i privredu.
Najupečatljivije izlaganje su upriličile gospodje Renata Šindlbek, lider projekta u GIZ-u i profesorka na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu gospođa Milica Jovanović Popović koja sa brojčanim timom radi na prikupljanju podataka sa terena u srpskim gradovima. Gospođa Popović Jovanović je najavila da će na lokalnom nivou biti angažovani eksperti za energetsku efikasnost i da se narednih meseci očekuje saradnja i odziv u opštinama širom Srbije. Najveći broj stručnjaka na ovom projektu je nagažovan baš sa Arhitektonskog, Mašinskog i Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Neke javne zgrade poput Palate Srbija već su dobile energetski pasoš, što će biti model za sve ostale javne objekte. U sali, danas tokom konferencije svim predstavnicima iz srpskih opština podeljeni su i upitnici.
Važno je istaći da je napor povećanja energetske efikasnosti u javnim zgradama više nego opravdan i detaljno analiziran pre samog početka rada na projektu. U odnosu na bruto proizvod u Srbiji se troši šest puta više energije nego u Nemačkoj, a 40% te potrošnje odlazi na zgrade. U više od 16.000 objekata, a to su vrtići i škole pre svega, postoje veliki potencijali za uštedu. Izolacija je nedovoljno dobra, zgrade su oštećene, klimatizacije i tople vode doprinose potrošnji veoma velike količine energije. Cilj je da se poveća energetska efikasnost u 6500 vrtića i škola u Srbiji. Finansijska podrška iz Nemačke obezbediće sredstva za energetsku sanaciju. Ciljevi ovog projekta su mnogobrojni, ali navešćemo samo neke: da se unapredi pravni okvir za povećanje energetske efikasnosti, podstaći organizovanje kurseva za domare i zanatlije pri renoviranju, i osposobiti ih da budu u stanju da održavaju energetski efikasne sisteme, u planu je nacionalna savetodavna i informativna platforma koja će omogućiti razmenu praktičnih iskustava i još mnogo toga.
Vesna Vukajlović
