Energetika Srbije u izveštaju Evropske komisije za 2026: Napredak i naredni koraci

Koliko je Srbija napredovala u usklađivanju energetskog sektora sa pravilima Evropske unije, Evropska komisija analizirala je u Izveštaju o napretku Srbije za 2026. godinu. Iako su zabeleženi pomaci u integraciji obnovljivih izvora energije i razdvajanju delatnosti operatora prenosnog sistema za gas, i dalje postoje značajni izazovi u pogledu sigurnosti snabdevanja, razvoja tržišta i ubrzanja postepenog napuštanja uglja.

Srbija održava visok nivo usklađenosti sa EU u oblasti obaveznih rezervi nafte, koje trenutno pokrivaju 51 dan neto uvoza. Ipak, kako se navodi, potrebno je hitno usvojiti Plan pripravnosti za rizike u sektoru električne energije, unaprediti sajber-bezbednost prekograničnih tokova i primeniti Uredbu o skladištenju gasa.

U gasnom sektoru ostvaren je napredak osnivanjem kompanije „Gasna infrastruktura“ i sertifikacijom „Transportgasa Srbija“, dok se sertifikacija skladišta Banatski Dvor još čeka. Evropska komisija ukazuje i na potrebu smanjenja zavisnosti od ruskog gasa, posebno imajući u vidu da je ugovor o snabdevanju produžen do kraja 2026. godine. U izveštaju se pominje i NIS, koji zbog većinskog ruskog vlasništva posluje pod američkim sankcijama, na osnovu privremenih licenci.

Kada je reč o tržištu električne energije, Srbija je usvojila zakone kojima se prenosi Integracioni paket za električnu energiju, ali je njihovu primenu potrebno u potpunosti završiti kako bi se stvorili uslovi za spajanje tržišta. Iako je maloprodajno tržište u velikoj meri liberalizovano, javne intervencije u određivanje cena i dalje su prisutne, a nisu dodeljeni ni kapaciteti za trgovinu električnom energijom na svim prekograničnim interkonekcijama.

Napredak je ostvaren i u integraciji obnovljivih izvora energije u elektroenergetsku mrežu, sa oko 1.300 MW priključenih kapaciteta do sredine 2026. godine. Međutim, treća aukcija za solarne elektrane i vetroelektrane još nije sprovedena. EK ukazuje i na nedovoljnu zastupljenost OIE u daljinskom grejanju, industriji i saobraćaju, kao i na potrebu za unapređenjem procedura izdavanja dozvola i razvojem energetskih zajednica građana.

U oblasti strateškog planiranja, Srbija je usvojila Program za sprovođenje Strategije razvoja energetike za period 2026–2028. godine i započela novi ciklus izrade Nacionalnog energetskog i klimatskog plana. Ipak, potrebno je obezbediti finansiranje Plana pravedne tranzicije i ubrzati postepeno napuštanje uglja. Evropska komisija naglašava i potrebu da Srbija odredi datum za izlazak iz upotrebe uglja, u skladu sa ciljevima dekarbonizacije i klimatske neutralnosti EU do 2050. godine.