Više trgovanja, više fleksibilnosti – novi pravac MEMO-a

Rast proizvodnje iz solarnih i vetroelektrana donosi nove izazove za elektroenergetski sistem, ali i menja način funkcionisanja tržišta. Uvođenje unutardnevnog trgovanja, mogućnost negativnih cena i razvoj tržišta garancija porekla deo su procesa kroz koji Severna Makedonija nastoji da svoje tržište približi evropskim standardima. O tim promenama i narednim koracima razgovaramo sa Zoranom Đorđievskim, generalnim direktorom Nacionalnog operatora tržišta električne energije (MEMO).

Gospodine Đorđievski, MEMO je u maju ove godine pustio u rad unutardnevno tržište električne energije. Šta je njegovo dosadašnje funkcionisanje pokazalo i koliko je uvođenje ovog segmenta promenilo način na koji učesnici upravljaju odstupanjima, posebno imajući u vidu sve veći udeo solarnih i drugih varijabilnih obnovljivih izvora energije?

– Uvođenje unutardnevnog tržišta (Intraday Market) predstavlja značajan korak u daljem razvoju makedonskog elektroenergetskog sektora. Ovaj segment je zvanično počeo da radi 6. maja ove godine, nakon uspešno završenih pripremnih i implementacionih aktivnosti tokom 2025. godine.

Dosadašnje funkcionisanje pokazuje da učesnici prepoznaju vrednost ovog novog tržišnog mehanizma. Trenutno imamo 24 registrovana učesnika, što je dobar pokazatelj da postoji interesovanje za mogućnost da svoje pozicije koriguju tokom dana, što bliže vremenu stvarne isporuke.

To je posebno važno imajući u vidu sve veće učešće obnovljivih izvora energije. Kod ovih proizvođača proizvodnja u velikoj meri zavisi od vremenskih uslova i može odstupati od unapred planiranih količina. Uz unutardnevno tržište, učesnici imaju mogućnost da pravovremeno reaguju na takve promene i usklade svoje pozicije.

Na taj način, tržište im pruža dodatni alat za bolje upravljanje rizikom od odstupanja, ali i za efikasnije planiranje proizvodnje i potrošnje. U krajnjoj liniji, to znači veću fleksibilnost i efikasnije funkcionisanje elektroenergetskog sistema.

Iz naše perspektive, razvojem ovog segmenta makedonsko tržište se postepeno približava evropskim tržišnim mehanizmima. To je važan preduslov i za njegovu dalju integraciju sa regionalnim i evropskim tržištima.

Očekujemo da će u narednom periodu broj učesnika i obim trgovanja rasti, a da će unutardnevno tržište postepeno postati još važniji alat za upravljanje pozicijama i rizicima na tržištu električne energije.

Koliko je Severna Makedonija trenutno blizu povezivanja svog tržišta električne energije sa tržištima susednih zemalja i tržištem EU?

– Makedonsko tržište električne energije, kao i sva ostala tržišta električne energije u regionu i Evropi, tesno je povezano sa tržištima susednih zemalja i šireg regiona. Uticaj regionalnih tokova neminovno se uočava u svakodnevnom radu berzi i predstavlja najčvršći dokaz da jedna berza električne energije ne može da funkcioniše izolovano. Naravno, kada govorimo o povezivanju tržišta električne energije, pre svega mislimo na takozvani market coupling, koji je dugotrajan proces, usko povezan sa regulatornim i tehničko-ekonomskim prilagođavanjima.

U prethodnom periodu napravili smo značajan iskorak u procesu integracije makedonskog tržišta električne energije sa jedinstvenim evropskim tržištem. Nacionalna tržišna infrastruktura kontinuirano se unapređuje – od uspostavljanja tržišta „dan unapred”, koje je počelo sa radom 10. maja 2023. godine, preko uvođenja unutardnevnog tržišta, pa sve do usklađivanja regulative i tržišnih pravila sa evropskim standardima.

U julu ove godine, Makedonija je završila transponovanje i ušla u proces verifikacije usklađenosti sa evropskim Electricity Integration Packageom, koji sprovode Sekretarijat Energetske zajednice i Evropska komisija. Ovo je važna faza i jedan od preduslova za pristupanje konkretnim aktivnostima na povezivanju tržišta. To nije samo tehnički projekat, već proces koji zahteva ispunjavanje niza regulatornih, operativnih i tehničkih uslova.

U tom pravcu, MEMO u potpunosti ispunjava potrebne preduslove i spreman je za integraciju u regionalne i evropske tržišne mehanizme.

Uspešnim završetkom procesa verifikacije stvoriće se osnova za nastavak ka narednim koracima u procesu povezivanja tržišta. To bi značilo znatno veću integrisanost makedonskog tržišta sa susednim i evropskim tržištem, efikasnije korišćenje prekograničnih kapaciteta, veću likvidnost i, u krajnjoj liniji, bolje uslove za učesnike na tržištu, što bi donelo socioekonomske koristi našim privredama.

U FOKUSU:

• Energetska tranzicija kao razvojna šansa Crne Gore
• ASEII: Put ka konkurentnoj i održivoj proizvodnji
• Od termitnjaka do solarnih stabala: kako priroda inspiriše održivo inženjerstvo

Kako ocenjujete kretanje cena na makedonskoj berzi ove godine? Prosečna cena na tržištu „dan unapred” iznosila je 122,55 EUR/MWh u januaru, 89,68 EUR/MWh u maju i 93,74 EUR/MWh u junu. Šta nam ova kretanja pokazuju o odnosu ponude i potražnje i koliko su cene na MEMO danas usklađene sa regionalnim tržištima?

– Kretanje cena na makedonskom tržištu „dan unapred” tokom ove godine pre svega pokazuje da tržište reaguje na realne potrebe potrošača i proizvođača, odnosno na trenutni odnos između ponude i potražnje.

Viša prosečna cena od 122,55 EUR/ MWh u januaru karakteristična je za zimski period, kada je potrošnja električne energije veća, dok istovremeno proizvodni uslovi i raspoloživost određenih proizvodnih kapaciteta mogu biti ograničeni. Smanjenje prosečne cene na 89,68 EUR/MWh u maju, a potom kretanje do 93,74 EUR/ MWh u junu, pokazuje da se sa promenom godišnjeg doba menja i ravnoteža između ponude i potražnje. Pre toga je usledilo smanjenje cena – u aprilu je prosečna cena iznosila 87,80 EUR/MWh, dok je u maju iznosila 89,68 EUR/MWh. U junu je blago porasla na 93,74 EUR/MWh. Istovremeno, obim trgovanja je rastao – sa 117,7 GWh u aprilu, na 125,2 GWh u maju i 137,2 GWh u junu.

Ovakvo kretanje cena jasno pokazuje da tržište reaguje na realan i stalno promenljiv odnos između proizvodnje i potrošnje. Cena nije izolovani pokazatelj, već predstavlja direktan signal o tome kolika je potreba potrošača u određenom periodu i koju količinu električne energije proizvođači mogu i žele da ponude na tržištu.

U prethodne dve godine beležimo kontinuirani rast obima trgovanja na tržištu „dan unapred”, i to za 40% u 2025. godini u odnosu na 2024. godinu, dok je u prvoj polovini 2026. godine zabeležen rast od 23% u odnosu na isti period prošle godine.

Ovi podaci pokazuju da, s povećanjem likvidnosti i aktivnosti na tržištu, cena ostvarena na MEMO postaje sve relevantniji signal stvarnog stanja sistema. Na nju utiče više faktora – domaća proizvodnja, potrošnja, proizvodnja iz obnovljivih izvora, uvozno-izvozni tokovi i, naravno, kretanje cena na regionalnim tržištima.

Sa aspekta regionalne cenovne dinamike, makedonsko tržište električne energije ne može se posmatrati izolovano, već kao sastavni deo šireg regionalnog i evropskog elektroenergetskog tržišta. Učesnici na tržištu MEMO obavljaju trgovinske aktivnosti u uslovima međusobne povezanosti elektroenergetskih sistema, pri čemu prekogranični prenosni kapaciteti i regionalni trgovinski tokovi imaju značajan uticaj na formiranje tržišnih cena. Zbog toga kretanje cena na makedonskom organizovanom tržištu u značajnoj meri prati trendove prisutne na susednim i širim evropskim tržištima.

Ipak, kada je reč o regionalnom usklađivanju, bio bih oprezan sa ocenom da je makedonsko tržište već u potpunosti usklađeno sa susednim tržištima, budući da još nemamo tržišno povezivanje. Nivo cena pokazuje da makedonsko tržište reaguje na iste šire regionalne i evropske faktore, uključujući i uticaj mehanizma za prekogranično prilagođavanje emisija ugljenika (CBAM) na cene i tokove električne energije u regionu i Evropi.

Ono što je posebno važno jeste da smo intenzivnim razvojem i unapređenjem tržišta „dan unapred”, a od maja ove godine i funkcionisanjem unutardnevnog tržišta, stvorili uslove da se cene i trgovina formiraju u konkurentnom i transparentnom okruženju.

Intervju vodila: Milena Maglovski

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA GRADNJA