ASEII: Put ka konkurentnoj i održivoj proizvodnji

Jedna od stvari koju najbolje vidite kada svakodnevno razgovarate sa kompanijama iz različitih industrijskih sektora jeste koliko se iza jedne reči dekarbonizacija zapravo krije niz različitih procesa, tehnologija, investicija i odluka. Posebno je zanimljivo što ne postoji samo jedan put.

Različite industrije polaze sa različitih pozicija i razvijaju sopstvena rešenja. Upravo u toj raznolikosti možda se najbolje vidi koliko je transformacija koja je pred nama velika i koliko znanja, investicija i inovacija već postoji unutar same industrije. Stranice koje slede donose upravo takve priče.

Naše članice govore o svojim strategijama, projektima i pravcima razvoja, svaka iz perspektive sopstvene industrije i izazova sa kojima se suočava. Kao Asocijacija srpske energetski intenzivne industrije, upravo te različite perspektive okupljamo za istim stolom.

A kada ih pogledamo zajedno, postaje jasno da pred nama nije samo proces smanjenja emisija, već mnogo šira promena načina na koji će industrija proizvoditi, investirati i stvarati vrednost u godinama koje dolaze.

Branko Zečević, predsednik Metalfer Grupe i predsednik skupštine ASEII: „Smatram da su velike kompanije članice naše asocijacije među najspremnijim za izazove koje donosi dekarbonizacija i da su na vreme prepoznale neminovnost dolazeće regulative u ovoj oblasti. Manje kompanije, kao i kompanije sa starim tehnologijama, nisu tako dobro ušle u ovaj period. Poseban problem predstavlja stalna promena regulative u oblasti dekarbonizacije, pa je kompanijama dosta teško da sve to isprate. Možda je još veći problem što dekarbonizacija zahteva velika kapitalna ulaganja, za koja mnoge kompanije nisu u stanju da odvoje sredstva ili dobiju finansijsku pomoć.

Kompanije koje žele da svoje proizvode plasiraju na tržište EU moraju da smanje ugljenični otisak svojih proizvoda da bi iznos CBAM takse koju njihovi kupci-uvoznici u EU plaćaju bio što manji. To znači da je ulaganje u smanjenje ugljeničnog otiska proizvoda nešto što nema alternativu i što mora da se uradi.

Mi u Metalferu smo počeli ulaganja u dekarbonizaciju još 2020. godine, znajući šta nas čeka u budućnosti. Uložili smo značajna sredstva u modernizaciju proizvodnje, uz poseban naglasak na smanjenje ugljeničnog otiska naših proizvoda. Danas možemo da se pohvalimo jednim od najnižih ugljeničnih otisaka po toni gotovog proizvoda među svim proizvođačima čelika u Evropi. Nažalost, mi smo morali potpuno sami da iznesemo finansijski teret ove dekarbonizacije jer nismo imali ni domaće fondove namenjene za dekarbonizaciju niti smo imali mogućnost pristupa fondovima EU.

Dodatni problem predstavlja cena električne energije u Srbiji, koja je danas među najvišim u Evropi. Dok naši konkurenti iz EU plaćaju svoju električnu energiju u rasponu od 40 do 65 evra po MWh, zbog pomoći koju zemlje EU pružaju svojim energetski intenzivnim industrijama, mi plaćamo značajno preko 100 evra po MWh. Mi ćemo da radimo sa našim državnim organima na iznalaženju puteva za smanjenje cene električne energije za strateške industrijske grane, u koje spada i proizvodnja čelika. Nadamo se da ćemo naići na razumevanje i podršku, bez koje će opstanak energetski intenzivne industrije u Srbiji biti pod znakom pitanja.“

Marko Muhadinović, tehnički direktor fabrike cementa Holcim Srbija: „Tehnološko liderstvo u cementnoj industriji podrazumeva da se nauka o materijalima, procesno inženjerstvo i upravljanje resursima pretoče u cemente nižeg ugljeničnog intenziteta, bez kompromisa u performansama. Holcim Srbija je napravila pionirski iskorak: prvi smo u Srbiji eliminisali CEM I iz portfolija, pre nego što je regulatorni okvir to zahtevao, i zamenili ga cementima nižeg ugljeničnog otiska. Reč je o transformaciji portfolija kroz smanjenje klinker faktora, optimizaciju mineralnih komponenti, primenu alternativnih materijala i veću energetsku i procesnu efikasnost. Time dekarbonizacija postaje platforma za inovacije, industrijsku izvrsnost i dugoročnu konkurentnost.

Presudnu ulogu u toj transformaciji ima održivi portfolio, jer inovacija donosi stvarni efekat tek kada je tržišno dostupna i primenljiva u velikom obimu. ECOPlanet cementi i ECOPact betoni smanjuju ugrađene emisije CO2 bez kompromisa u pogledu čvrstoće, trajnosti i pouzdanosti. Investitorima, projektantima i izvođačima time omogućavamo da smanje emisije celog projekta. Naša ambicija je da održiva rešenja ne budu posebna kategorija, već standard gradnje. U središtu tog modela nalazi se cirkularna ekonomija. Cirkularnost nije samo reciklaža, već industrijski model u kojem materijale duže zadržavamo u upotrebi, smanjujemo potrošnju primarnih resursa i nusproizvode drugih industrija vraćamo u proizvodnju kao vredne sirovine.

Holcimova tehnologija ECOCycle na globalnom nivou omogućava rešenja sa 10 do 100 odsto recikliranog materijala, uz očuvanje zahtevanih performansi. Dva uzastopna PwC priznanja „ESG Lideri” 2025. i 2026. potvrđuju da je u Holcim Srbiji reč o sistemskom pristupu. Sposobnost da istovremeno razvijamo tehnologiju, tržište i partnerstva odrediće brzinu dalje transformacije. Holcimova strategija NextGen Growth 2030 predviđa da više od polovine neto prodaje cementa i gotovog betona dolazi od ECOPlanet i ECOPact proizvoda, uz reciklažu više od 20 miliona tona građevinskog materijala godišnje. Globalni ciljevi dobijaju vrednost tek kada ih prevedemo u lokalne projekte i merljive rezultate.“

Zorica Popović, generalna direktorka Elixir Group: „Dekarbonizacija je jedan od strateških pravaca razvoja Elixir Group i važan preduslov dugoročne konkurentnosti energetski intenzivne industrije. U okviru investicionog ciklusa Prahovo 2027, kompanija razvija projekte koji povezuju modernizaciju proizvodnje, efikasnije korišćenje resursa i smanjenje ugljeničnog otiska.

Centralno mesto u toj transformaciji ima Energana na otpad u Prahovu, planirana kao postrojenje za termički tretman nereciklabilnog otpada i njegovo energetsko iskorišćenje. Korišćenjem lokalno dostupnog resursa za proizvodnju toplotne energije potrebne industrijskim procesima smanjuje se zavisnost od fosilnih goriva, doprinosi cirkularnoj ekonomiji i unapređuje energetska sigurnost kompleksa. Postrojenje je projektovano za kapacitet do 100.000 tona otpada godišnje i proizvodnju 30 MW toplotne energije, u skladu sa najboljim dostupnim tehnikama i relevantnim evropskim standardima.

Dekarbonizacija se u Elixir Group ne posmatra kao pojedinačni projekat, već kao deo šire industrijske transformacije Prahova u resursno i energetski efikasniji sistem. U sinergiji sa novom tehnologijom proizvodnje fosforne kiseline, očekuje se smanjenje emisija CO2 po toni proizvoda, što je posebno značajno u kontekstu evropskih klimatskih politika, CBAM mehanizma i sve zahtevnijih očekivanja tržišta. Za Elixir Group održiva transformacija znači da industrijski razvoj planiramo dugoročno, odgovorno i u skladu sa promenama koje oblikuju evropsku privredu. Dekarbonizacija za nas nije samo regulatorni zahtev, već pitanje konkurentnosti, energetske stabilnosti i odgovornosti prema zajednici u kojoj poslujemo.

Projekti koje razvijamo u Prahovu omogućavaju nam da smanjujemo upotrebu fosilnih goriva, efikasnije koristimo resurse i gradimo industrijski sistem spreman za buduće standarde tržišta. Uz ulaganja u energetsku transformaciju, Elixir Group razvija i proizvode veće dodate vrednosti, uključujući kristalna đubriva namenjena preciznijoj i održivijoj poljoprivredi. Time se razvoj kompanije usmerava ka industriji koja istovremeno jača konkurentnost, smanjuje uticaj na životnu sredinu i doprinosi zelenoj tranziciji regiona.“

Siniša Mauhar, generalni direktor CRH Adria & Zapadni Balkan: „Održivost više nije pitanje budućnosti, već svakodnevna poslovna realnost. U cementnoj industriji dekarbonizacija se zasniva na nekoliko ključnih pravaca: povećanju korišćenja alternativnih goriva, smanjenju klinker faktora u cementu, upotrebi alternativnih sirovina, unapređenju energetske efikasnosti i razvoju novih tehnologija za hvatanje CO2. U kompanijama CRH Adria & Western Balkans već realizujemo niz konkretnih projekata, među kojima su hlorni bypass u Popovcu, razvoj kapaciteta za alternativna goriva kroz Sapphire platformu, korišćenje letećeg pepela iz EPS-a, kao i izgradnja solarne elektrane.

Naš cilj je da istovremeno smanjujemo ugljenični otisak proizvoda i partnerima ponudimo održivija građevinska rešenja. CRH globalno ulaže značajna sredstva u inovacije kroz sopstvene istraživačke timove, venture fondove, start-up partnerstva i razvoj novih proizvoda. Naš zadatak je da ta globalna znanja i iskustva prenesemo na lokalna tržišta i učinimo ih dostupnim investitorima, projektantima i izvođačima u regionu. CRH Adria & Western Balkans danas okuplja nekoliko komplementarnih poslovnih segmenata. Kroz Moravacem prisutni smo u cementu i betonu, kroz Sapphire razvijamo alternativna goriva, alternativne sirovine i cirkularna rešenja, kroz Thermostone poslujemo u segmentu porobetona, dok je akvizicija Kufner Grupe značajno ojačala naše prisustvo u agregatima.

Ono što nas razlikuje jeste činjenica da ne nudimo samo proizvode. Naš cilj je da budemo tehničko-inženjerski partner koji kupcima pruža stručnu podršku tokom svih faza projekta, od projektovanja i izbora materijala do optimizacije rešenja na gradilištu. Naš prioritet je dalji razvoj CRH Adria & Western Balkans kao regionalne platforme za građevinske materijale i rešenja. Fokusirani smo na organski rast, ali i na nove akvizicije koje će dodatno proširiti naše prisustvo na tržištima Srbije, Hrvatske i drugih zemalja Zapadnog Balkana.“

Miroslav Gligorijević, generalni direktor TITAN Cementare Kosjerić: „Pola veka proizvodnje cementa u TITAN Cementari Kosjerić prati i kontinuirana transformacija fabrike: od modernizacije proizvodnih procesa i unapređenja energetske efikasnosti, do ulaganja u tehnologije koje smanjuju uticaj proizvodnje na životnu sredinu. Nakon što je 2002. godine postala deo TITAN Grupe, Cementara je u unapređenje poslovanja investirala skoro 100 miliona evra, uključujući značajna ulaganja u zaštitu životne sredine, bezbednost, povećanje kapaciteta i optimizaciju procesa. Upravo u trenutku kada cementna industrija ulazi u novu fazu razvoja, pred kompanije se postavlja pitanje kako istovremeno odgovoriti na sve strože zahteve u oblasti emisija CO2 i sačuvati konkurentnost proizvodnje. CBAM i domaći mehanizmi određivanja cene emisija dodatno naglašavaju značaj ulaganja u energetsku efikasnost, tehnologije sa nižim ugljeničnim otiskom i zamenu fosilnih goriva. Dekarbonizacija cementne industrije zahteva sistemska ulaganja i promenu načina na koji upravljamo energijom i resursima.

Za TITAN Cementaru Kosjerić uvođenje alternativnih goriva jedan je od ključnih koraka u tom procesu jer omogućava smanjenje emisija CO2 i potrošnje fosilnih goriva, uz istovremeno unapređenje efikasnosti i konkurentnosti proizvodnje. Projekat doziranja i korišćenja čvrstih goriva iz otpada za kombinovano sagorevanje u cementnoj peći u okviru TITAN Cementare Kosjerić deo je dugoročne strategije smanjenja upotrebe fosilnih goriva, emisija CO2 i količine otpada koji završava na deponijama. Planirano je da se u prvoj fazi dostigne 20–30% zamene energije alternativnim gorivima, u skladu sa kapacitetom peći i karakteristikama goriva. Reč je o gorivima proizvedenim od komunalnog i neopasnog industrijskog otpada, uključujući materijale koji nisu pogodni za reciklažu. Ovakav model nije nov za TITAN.

Udeo alternativnih goriva u postrojenjima TITAN Grupe u Grčkoj iznosio je 39,3% u 2024. godini, dok je prosečna stopa zamene fosilnih goriva alternativnim gorivima u EU, prema podacima CEMBUREAU, oko 58%. Evropska cementna industrija ovu tehnologiju koristi više od četiri decenije, a TITAN iskustvo u njenoj primeni prenosi kroz svoja postrojenja i lokalne timove. Za TITAN Cementaru Kosjerić primena tog iskustva predstavlja važan korak ka smanjenju ugljeničnog otiska i očuvanju konkurentnosti proizvodnje.“

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA GRADNJA.