Bugarska razmatra izgradnju nasipa kod NE Kozloduj zbog niskog nivoa Dunava

Bugarska priprema tehnička rešenja koja bi trebalo da omoguće stabilan rad Nuklearne elektrane Kozloduj u uslovima izuzetno niskog vodostaja Dunava, a među razmatranim merama je i izgradnja nasipa u području elektrane.

Hidrološka situacija na Dunavu, kao što je poznato i našoj zemlji, jeste složena, iako je zabeležen blagi porast nivoa reke. Ministarka energetike Bugarske navela je da elektrana do sada nije radila u ovakvim uslovima, ali da se sva postrojenja održavaju i da se potrebne mere sprovode pravovremeno, saopštilo je bugarsko Ministarstvo energetike.

Pored kritično niskog nivoa Dunava, dodatne poteškoće predstavljaju alge, zbog kojih je potrebno svakodnevno čišćenje i održavanje hidrotehničkih objekata elektrane.

Kako bi se pronašlo dugoročnije rešenje, prikupljeni su aktuelni podaci o nivou Dunava, snimljeno je rečno dno u području nuklearne elektrane i sprovedene su hidrološke analize. Urađeno je i hidrauličko modeliranje kojim je procenjivan mogući uticaj različitih mera na nivo reke.

Identifikovano je oko sedam mogućih tehničkih rešenja koja bi trebalo da doprinesu održavanju potrebnog nivoa vode. Među njima je projekat izgradnje nasipa u području NE Kozloduj, dok se razmatra i preusmeravanje određenih količina vode iz unutrašnjih rezervoara ka elektrani. Za ove mogućnosti završena su preliminarna istraživanja.

Pročitajte još:

• Crna Gora: Ekološke inspekcije za sedam meseci obavile više od 1.000 kontrola
• Nova analiza vode u Ličko-senjskoj županiji nakon nezakonito odloženog otpada kod Gospića
• EPCG u intenzivnom investicionom ciklusu: Cilj je veća domaća proizvodnja

Zbog nepovoljnih hidroloških uslova prethodno je preventivno smanjena snaga petog bloka NE Kozloduj za oko 120 MW. Blago povećanje nivoa Dunava za sada omogućava nastavak rada elektrane uz pomenuto smanjenje snage.

Iako je proizvodnja u Kozloduju ograničena, Ministarstvo energetike navodi da trenutno nema rizika za elektroenergetski sistem niti za sigurnost snabdevanja. Kao jedan od razloga za takvu procenu navode se i drugi proizvodni kapaciteti koji mogu da budu angažovani ukoliko bude potrebno.

Među njima je termoelektrana „Marica Istok 2“, najveća termoelektrana u Bugarskoj, koja radi na domaći lignit iz rudnika „Mini Marica Istok“. Elektrana ima osam proizvodnih blokova, a njena ukupna instalisana snaga trenutno iznosi oko 1.610 MW.

Sedmi blok, snage 230 MW, ponovo je raspoloživ nakon ubrzanih remontnih radova, dok se povratak osmog bloka, takođe snage 230 MW, očekuje do kraja avgusta. To je važno u aktuelnoj situaciji jer dodatni termoenergetski kapaciteti mogu da pomognu elektroenergetskom sistemu ukoliko bi zbog daljeg pada Dunava bilo potrebno dodatno smanjenje proizvodnje u NE Kozloduj. Hidroelektrane su takođe u pripravnosti kako bi, prema potrebi, pomogle u pokrivanju večernjeg pika potrošnje.

Kako se navodi u saopštenju, poslednjih dana prosečna dnevna potrošnja električne energije iznosila je oko 90.000 MWh, dok je proizvodnja bila približno 131.000 MWh dnevno. Istovremeno je izvoz električne energije iznosio oko 30.000 MWh.

Energetski portal