Srbija, Crna Gora i Moldavija najdalje odmakle u povezivanju tržišta struje sa EU

Na Atinskom forumu o električnoj energiji, održanom 3. i 4. juna, razgovaralo se o tome kako da se zemlje regiona brže povežu sa jedinstvenim tržištem električne energije Evropske unije, objašnjeno je u saopštenju Sekretarijata Energetske zajednice.

U praksi, to bi trebalo da znači stabilnije snabdevanje, veću konkurenciju na tržištu i lakšu trgovinu strujom između zemalja regiona i EU. Za građane i privredu to je važno jer veće i povezanije tržište može da smanji rizik od naglih poremećaja u snabdevanju i da olakša ulaganja u domaće izvore energije, posebno u obnovljive izvore.

Kako je navedeno, Srbija, Crna Gora i Moldavija trenutno su među zemljama koje su najdalje odmakle u usklađivanju propisa potrebnih za povezivanje sa tržištem EU. Njihove zakone proveravaju Sekretarijat Energetske zajednice i Evropska komisija, dok je više drugih ugovornih strana najavilo da se nalazi u završnoj fazi tog procesa.

Ključni dokument je Paket za integraciju tržišta električne energije. Kada zemlje usvoje i sprovedu ta pravila, moći će da započnu proces takozvanog spajanja tržišta sa Evropskom unijom. To znači da bi se struja lakše prodavala i kupovala preko granica, a cene bi se formirale na širem tržištu, a ne samo u okviru pojedinačnih država.

Pročitajte još:

• Ko ima dovoljno zaliha gasa za zimu, a ko rezerve čuva u inostranstvu – novi izveštaj Energetske zajednice
• Moldavija ukida carine na baterije za skladištenje energije i vetroturbine
• Srbija traži američkog partnera za realizaciju projekta RHE Đerdap 3

Na forumu je ukazano i da povezivanje tržišta neće biti dovoljno ukoliko elektroenergetski sistemi ne postanu fleksibilniji. To je posebno važno zbog rasta proizvodnje iz sunca i vetra, jer njihova proizvodnja zavisi od vremenskih uslova. Zato će region morati da razvija mrežu, skladišta energije, bolju saradnju operatora sistema i prekogranične projekte.

Jedna od glavnih briga bila je primena CBAM-a, evropskog mehanizma za naplatu emisija ugljenika na uvoz određene robe, uključujući i električnu energiju. Učesnici su upozorili da sadašnji oblik CBAM-a već stvara neizvesnost za trgovinu strujom između Zapadnog Balkana i EU.

Prema saopštenju, u prvom kvartalu 2026. godine troškovi povezani sa CBAM-om i nejasna pravila doprineli su slabijoj povezanosti cena, većim razlikama između tržišta i smanjenju prekograničnih tokova električne energije između Zapadnog Balkana i Evropske unije. Posebno je problematično to što su pogođeni i izvozi električne energije iz obnovljivih izvora, iako region ima raspoloživu proizvodnju iz čistih izvora.

Učesnici su upozorili da takva neizvesnost može da oslabi interes investitora za nove solarne i vetroelektrane u zemljama Energetske zajednice. Zato je zatražena veća pravna sigurnost, kako bi zemlje regiona istovremeno mogle da se približe tržištu EU i nastave da razvijaju obnovljive izvore energije.