SET Trebinje 2026: investicije u OIE i izazovi priključenja na elektroenergetsku mrežu

Tokom poslednjeg dana Samita energetike u Trebinju (SET Trebinje), održan je panel posvećen temi investicija u obnovljive izvore energije u 2026. godini, u kontekstu rekordnih zahteva i izazova priključenja novih objekata na elektroenergetsku mrežu.

Moderator panela Nevena Đukić, direktorka kompanije CEEFOR, učesnike je povela u razgovor o važnoj temi – aktuelnom stanju elektroenergetske mreže i procedurama priključenja, kao i o planovima i perspektivama za dalja ulaganja u obnovljive izvore energije (OIE).

Cvjetko Žepinić, izvršni direktor Elektroprenosa BiH, otvorio je razgovor odgovorom na pitanje da li su tačne tvrdnje investitora da je najveći problem malog broja projekata priključenih na mrežu iz OIE mreža kao usko grlo. Kako je istakao, u BiH nijedan investitor sa zahtevom za priključenje do sada nije odbijen od strane elektroprenosa. Tom prilikom podelio je podatke da je na prenosnoj mreži u BiH priključeno sedam vetroelektrana ukupne instalisane snage 320 megavata i 10 solarnih elektrana ukupne instalisane snage 330 megavata.

Saša Šćekić, rukovodilac Sektora za licence i tehničke poslove DERK, rekao je da nisu tačne informacije da projekat prvo prolazi regulatorne procedure i dobija licencu, a da zatim nailazi na prepreke pri fazi priključenja na mrežu. Kako je objasnio, licenca ne može da se dobije pre prethodnog priključenja, dodajući da ona predstavlja samo dozvolu za proizvodnju električne energije, a da je potrebno pre toga da se steknu svi uslovi, uz završetak probnog rada.

Govoreći o Godišnjem izveštaju za 2025. godinu Državne regulatorne komisije za električnu energiju, u ovom trenutku ima preko 1.100 megavata solarne i energije iz vetra, uključujući i one na distributivnom nivou. Kada se uporede 2025. i 2024. godina, ima 25 odsto više vetroelektrana, 32 odsto velikih solarnih i čak 65 odsto malih solarnih elektrana. Kako je zaključio, imaju veliki broj zahteva, ali je i puno toga realizovano.

Ivan Mrvaljević, izvršni rukovodilac direkcije za razvoj i investicije EPCG, izneo je malo drugačiji stav. Prema njegovim rečima, za uspešno realizovan projekat potrebno je puno rada i dobra saradnja sa operaterom prenosnog sistema. Ipak, rekao je da je to moguće, navodeći kao uspešan primer projekat vetroelektrane Gvozd kao primer uspešne saradnje crnogorskog prenosnog sistema i Elektroprivrede Crne Gore.

Mrvaljević je rekao da nije dovoljno da investitor bude stručan samo u svom poslu, već da je potrebno da bude upućen u čitavu proceduru. Na pitanje da li je EPCG, kao državna kompanija i investitor, privilegovana, objasnio je da je to moguće samo u kontekstu poznavanja procedura, zbog čega se često ne upuštaju u nepredvidive izazove – za razliku od velikog dela investitora koji uđu u ovu oblast neznajući dovoljno.

Pročitajte još:

• SET Trebinje 2026 – CBAM kao ključni izazov za privredu BiH i regiona
• SET Trebinje 2026: Elektroprivrede regiona traže model za održivu energetsku budućnost

Željko Zubac, direktor SE Bileća, EFT group, na pitanje šta predstavlja usko grlo, rekao je da mreža jeste jedan od nužnih uslova koje je potrebno ispuniti da bi se projekat iz OIE priključio na istu, ali nije jedini – već je jedan od manjih faktora koji čine da se investicija vodi dalje. Pored toga, kao jako važan segment izdvojio je finansije, PPA ugovore, zato što banke traže fiksne cene i dugoročne ugovore da bi obezbedile finansije za nastavak. Uz to, dodao je i izazove koji u poslednje vreme postoje sa cenom električne energije. Kako je zaključio, najvažniji je dobar tim, neko ko će sve to da sprovede, čak i one korake nakon puštanja elektrane u rad.

Aleksandar Šukalo, direktor Elnos Group Banja Luka, osvrnuo se na jedan od panela na kojima je ranije učestvovao, iznoseći primer u vezi sa problemom priključenja na mrežu. Kako je objasnio, na tom panelu bili su prisutni respektovani investitori koji su razgovarali o tome koji su njihovi izazovi bili u izgradnji elektrane iz OIE. Otvorile su se brojne teme, od problema u administraciji, rešavanju imovinsko-pravnih odnosa, prodaje energije, do izvođača i finansija, ali nijedan od tih investitora nije kao ozbiljan problem naveo priključak na mrežu. Ozbiljnim investitorima, kako je zaključio, to ne može da bude problem ako imaju ozbiljan pristup i dobre partnere.

Ansan Halilović, SMG d.o.o. Sarajevo, rekao je da investitor nikada nije onaj ko otežava ili osporava implementaciju projekata, već da na to pretežno utiču projektanti i izvođači radova, kao i operatori distributivnog ili prenosnog sistema, ali i institucije. Oslanjajući se na navedeno, istakao je da najveća kočnica u sistemu jeste loša komunikacija i koordinacija između svih aktera, dodajući da uslova priključenja ima.

Cvjetko Žepinić rekao je da za termoelektrane, vetroelektrane i hidroelektrane izgradnja traje znatno duže i da je to komplikovaniji proces nego samo priključenje. Razlika nastaje kod solarnih elektrana, zato što njena sama izgradnja traži kraće vreme od procesa priključenja, zbog čega je potrebno da investitor na vreme pokrene potrebne procedure.

Na panelu je bilo reči i o pitanju da li regulatorni okvir prati dovoljno dinamiku razvoja tržišta, stavljajući u fokus baterijska skladišta koja još uvek nisu regulisana u regionu.

Saša Šćekić je rekao da u BiH još nije donet novi zakon koji bi regulisao ovu oblast, dodajući da regulator i operater trenutno raspolažu samo jednim alatom – podzakonskim aktima. Ipak, zbog postojanja interesovanja za baterijske sisteme, Šćekić je istakao da ne mogu u potpunosti da transponuju direktive Evropske unije, ali da su u okviru svoje nadležnosti uspeli da postignu određene rezultate. Jedna od njih je izmena pravilnika o priključenju u koji su ubacili skladišta električne energije. Prošle godine, do kraja novembra, kompletna podzakonska legislativa je izrađena za baterijska skladišta – kako za samostalna, tako i za hibridna postrojenja. Dodao je da već postoje zahtevi za priključenje.

Miloš Kostić, direktor kompanije MT-KOMEX, koja ima dugogodišnje iskustvo u realizaciji projekata izgradnje solarnih elektrana sa više od 230 MW izgrađenih elektrana i preko 380 realizovanih projekata, predstavio je iskustvo kompanije. Nadovezujući se na temu baterijskih sistema, Kostić je najavio da će nakon tri solarne elektrane, čije je puštanje u planu tokom 2026. godine, njihova kompanija da se okrene baterijskim skladištima energije – kao ključnim za nastavak energetske tranzicije. Njihova kompanija već poseduje iskustvo u tome kako se upravlja baterijskim sistemima, a ovom prilikom najavio je i naredne korake. Reč je o prilagođavanju svih projekata izgrađenih solarnih elektrana, projektovanje i komunikaciju sa elektrodistribucijom radi izmene rešenja o odobrenju za prilagođavanje, kao i investiranja u baterijska skladišta kao kolokacija na solarnim elektranama.

Kako je istakao, predata su četiri zahteva za stand-alone sisteme baterijskih skladišta, a za tri lokacije su pronađene parcele, potpisan je ugovor o kupoprodaji i pokrenuta je inicijativa za izradu urbanističkih planova.

MT-KOMEX aktivno prati promene na tržištu električne energije, uključujući najavu da će početkom maja u Republici Srbiji po prvi put biti zabeležene negativne cene. Kao odgovor na izazove u finansiranju, kompanija je uspešno emitovala prve zelene obveznice u Srbiji, čime je otvoren novi način obezbeđivanja kapitala neophodnog za investiranje.

Energetski portal