SET Trebinje 2026 – CBAM kao ključni izazov za privredu BiH i regiona

Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM), koji EU zemljama omogućava naplatu poreza ili nadoknade za uvozne proizvode proizvedene uz visoke emisije ugljenika, bio je takođe tema na ovogodišnjem Samitu energetike u Trebinju (SET Trebinje).

Primena ovog mehanizma posebno utiče na sektore poput čelika, cementa i aluminija, povećavajući troškove izvoza u EU za zemlje koje nemaju nemaju usklađen sistem naplate emisija CO₂.

Arnesa Borčak, moderator panela o CBAM-u, istakla je da ovo predstavlja jednu od najznačajnijih regulatornih promena za energetski i industrijski sektor BiH u kontekstu pristupa tržištu EU.

— Da bi smo se uspešno prilagodili ovom zahtevu neophodan je koordinisan pristup institucija, privrede i međunarodnih partnera koji pružaju podršku u ovom procesu. CBAM je signal da se globalna ekonomija menja i već značajno utiče na konkurentnost našeg sektora —  rekla je Borčakova.

Od početka predstavljanja CBAM-a od strane Evropske komisije rađeno je na podizanju svesti i razumevanju ovog mehanizma istakla je između ostalog Branka Knežević iz ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH.

Kako teče ovaj proces u Srbiji govorio je Milan Aleksić, savetnik ministra rudarstva i energetike.

Pročitajte još:

• Kako će CBAM promeniti srpsku privredu
• CBAM i Energetska zajednica: stepen spremnosti zemalja regiona
• EU pooštrava CBAM: strože mere i proširenje na 180 prerađenih proizvoda

— Što se tiče naše industrije i izvoznika u osnovi čelik, gvožđe, aluminijum, građevinski materijali, svi oni već rade monitoring i praćenje svega toga kako bi znali koliki im je karbonski otisak i kako ne bi došli u situaciju da im se prilikom izvoza naplaćuje po podrazumevanim vrednostima, a ne onoliko koliko stvarno emituju — rekao je Aleksić.

O uticaju CBAM-a iz perspektive trgovanja električnom energijom govorio je Srđan Resava iz GEN-I Srbija.

Koliko su kompanije u BiH spremne na ovaj namet EU, pričao je Miroslav Kodžoman iz EL PROMET-a Banja Luka. Istakao je da su kompanije informisane ali i pored toga postoji puno nejasnoća.

— Iz ugla naše proizvodne kompanije prva faza nas nije dotakla u tolikoj meri, ali u budućnosti nas sigurno čeka nešto. U sledećoj fazi čeka nas menjanje načina rada kada je u pitanju izvoz — rekao je Kodžoman.

Mladen Elez, direktor Siming d.o.o. Foča uporedio je period pre uvođena CBAM-a i sadašnju situaciju.

— Naši proizvođači su prethodnih godina dobijali preko 80 odsto cene od Mađarske, jer je imala negativne cene. S druge strane proizvođači u Mađarskoj su dobijali 90 odsto od svoje berze, ali nisu imali troškove prekokračnih kapaciteta i debalansa. Od ove godine se promenilo to da proizvođači u BiH, Srbiji i Mađarskoj dobijaju različite cene  — rekao je Elez.

Zaključci panela ukazali su na važnost pravovremenog prilagođavanja, institucionalne podrške i regionalne saradnje kao ključnih faktora za uspešan odgovor na nove zahteve.

Energetski portal