Solarni paneli više se ne vezuju isključivo za krovove kuća ili polja na zemlji. Istražujući nove horizonte, sve češće ih viđamo na terasama, iznad parkinga ili nad morskim površinama, u potrazi za rešenjima koja, pored proizvodnje čiste energije, donose i dodatne koristi. Naučnici sa univerziteta na Tajvanu pokazali su da solarni sistemi mogu ponuditi nove mogućnosti i kada se postave iznad ribnjaka i bazena za školjke.
Klimatske promene, koje se naročito snažno osećaju tokom letnjih meseci, imaju izrazito negativan uticaj na akvakulturu. Sve učestaliji i intenzivniji toplotni talasi ugrožavaju ribe i školjke, a istovremeno otežavaju rad proizvođača koji se bave njihovim uzgojem. Visoke temperature ne utiču samo direktno na organizme u vodi, već dovode i do ubrzanog isparavanja vode iz ribnjaka, što zahteva dodatno pumpanje i povećava troškove.
Zbog toga su naučnici sproveli istraživanje u okviru kojeg je razvijen kompjuterski model koji prikazuje odnos između vremenskih uslova, kvaliteta vode, rasta školjki i proizvodnje solarne energije.
Ispitivanja su rađena u različitim scenarijima – od početnog, bez ijednog panela, do varijante u kojoj je čak 70 odsto površine ribnjaka pokriveno solarnim panelima. Paneli u ovom slučaju imaju ulogu prirodnog hladnjaka: voda ispod njih ostaje hladnija, čime se smanjuje toplotni stres za organizme. Istovremeno, senka smanjuje isparavanje vode i omogućava farmama da koriste sopstvenu, čistu energiju za rad ribnjaka, dodatno snižavajući troškove.
Na prvi pogled može delovati da senka koju stvaraju solarni paneli ozbiljno ugrožava uslove u ribnjacima, ali školjkama direktna i intenzivna sunčeva svetlost često može naneti veću štetu nego delimično zasenčenje. Ipak, određeni izazovi postoje. Fitoplanktonu – mikroskopskim organizmima koji predstavljaju osnovnu hranu za školjke i druge filtratore – potrebna je svetlost za rast. Previše senke može da smanji dostupnost hrane i usporiti rast školjki. Studija je pokazala da 40 odsto pokrivenosti panelima može da dovede do smanjenja uroda školjki za oko četvrtinu. Ipak, prihodi od proizvodnje električne energije mogu nadoknaditi taj gubitak.
Kao optimalno rešenje, naučnici navode oko 45 odsto pokrivenosti, jer se na taj način zadržava približno 70 odsto uobičajene proizvodnje školjki, dok se istovremeno ostvaruje najveća korist od proizvodnje solarne energije.
Dodatna prednost ovakvih sistema ogleda se u značajnim uštedama vode, koje su posebno važne u priobalnim područjima gde je snabdevanje često ograničeno ili skupo. Istraživanje pokazuje da smanjeno isparavanje može dovesti do uštede vode i do 30 odsto.
Iako je studija usmerena na uzgoj školjki, isti princip može da se primeni i u ribnjacima sa ribom, uzgoju škampa i drugim oblicima akvakulture, uz prilagođavanje stepena senčenja potrebama različitih vrsta.
Katarina Vuinac
