Grčka spada među evropske predvodnike u razvoju obnovljivih izvora energije, sa oko 65 odsto udela OIE u svom energetskom miksu. Upravo zato iskustva ove zemlje predstavljaju dragocenu smernicu za Bosnu i Hercegovinu, koja tek ulazi u ključnu fazu energetske tranzicije. U intervjuu za naš magazin, ambasadorka Grčke u Bosni i Hercegovini Ioanna Efthymiadou govori o najvećim prilikama i izazovima koji čekaju BiH, greškama koje treba izbeći, važnosti zaštite prirode, kao i mogućnostima saradnje Atine i Sarajeva u oblastima energetike, zaštite životne sredine i pristupa evropskim fondovima.
Bosna i Hercegovina ima značajan potencijal za obnovljive izvore energije. Na osnovu iskustva Grčke, gde vidite najveće prilike, ali i glavne rizike za Bosnu i Hercegovinu u narednim godinama?
– Kao što vam je poznato, trenutni energetski miks Grčke čini približno 65 odsto obnovljivih izvora energije, što odražava značajan napredak u njenoj energetskoj tranziciji. Tokom nedavne posete Sarajevu, zamenik ministra spoljnih poslova Grčke, gospodin Theoharis Theoharis izrazio je spremnost Grčke da podrži Bosnu i Hercegovinu u njenoj energetskoj tranziciji. Ova podrška može se osloniti na iskustvo Grčke u razvoju obnovljivih izvora energije, reformi energetskih tržišta i usklađivanju nacionalnih politika sa energetskim i klimatskim ciljevima Evropske unije.
Bosna i Hercegovina je značajan regionalni proizvođač električne energije, ali je učešće obnovljivih izvora, izuzev hidroenergije, i dalje ograničeno.
Bosna i Hercegovina i Grčka dele određene sličnosti: snažan potencijal za obnovljive izvore i zavisnost od uglja. Iskustvo Grčke ukazuje na to da se najveće prilike nalaze u ubrzanom razvoju solarne i vetroenergije, gde su troškovi niski, resursi obilni, a projekti se mogu relativno brzo realizovati. Poput Grčke, Bosna i Hercegovina bi mogla imati koristi od prenamene rudarskih regiona u centre obnovljive energije i skladištenja, kombinujući energetske investicije sa otvaranjem novih radnih mesta i programima prekvalifikacije radi podrške pravednoj tranziciji. Ukoliko budu usklađeni sa pravilima tržišta Evropske unije, obnovljivi izvori mogu ojačati energetsku bezbednost, smanjiti izloženost troškovima ugljenika i učvrstiti poziciju Bosne i Hercegovine kao regionalnog izvoznika električne energije.
Istovremeno, spori administrativni postupci izdavanja dozvola mogu odložiti projekte i obeshrabriti investitore ukoliko regulatorni okviri ne budu usklađeni i predvidivi. Ograničenja elektroenergetske mreže predstavljaju još jedan značajan rizik: bez pravovremenih ulaganja u prenos, fleksibilnost sistema i skladištenje energije, visok udeo obnovljivih izvora može dovesti do ograničavanja proizvodnje i nestabilnosti sistema. Konačno, neadekvatno upravljano postepeno gašenje proizvodnje iz uglja, bez odgovarajuće brige o prekvalifikaciji radne snage, može izazvati društveni otpor, posebno u rudarskim regionima, čime se ugrožava neophodna podrška tranziciji.
Ukratko, Bosna i Hercegovina može se osloniti na iskustvo Grčke ukoliko objedini jasne dugoročne političke smernice, modernizaciju mreže i rano planiranje pravedne tranzicije, kako bi izbegla kašnjenja i rastuće ekonomske troškove u trenutku kada Evropa ubrzava proces dekarbonizacije.
Pouke iz tranzicije Grčke ka obnovljivim izvorima energije:
- Strukturisana i predvidiva politika, uz jasnu stratešku viziju – od suštinskog su značaja. Ambiciozni Nacionalni energetski i klimatski plan (NECP) i snažni politički okviri Grčke podstakli su ubrzani razvoj solarne i vetroenergije, pri čemu obnovljivi izvori sve više dominiraju u proizvodnji električne energije. Usklađivanje podsticaja, regulatornog okvira i dugoročnih ciljeva gradi poverenje investitora i predstavlja ključni preduslov za održiva privatna ulaganja.
- Modernizacija mreže i fleksibilnost sistema ostaju presudni faktori. Kako je Grčka povećavala udeo obnovljivih izvora, paralelno je davala prioritet jačanju elektroenergetske mreže, interkonekcijama sa susednim zemljama i razvoju alata za fleksibilnost sistema (poput skladištenja energije i balansnih kapaciteta). Ovi elementi su od ključnog značaja za upravljanje varijabilnom proizvodnjom iz solarnih i vetroelektrana. Bez dovoljnog skladištenja i unapređenja prenosne mreže, visok udeo obnovljivih izvora može ugroziti stabilnost sistema i dovesti do ograničavanja proizvodnje.
- Energetske zajednice i decentralizovana proizvodnja mogu doprineti inkluziji. Grčka eksperimentiše sa energetskim zajednicama i decentralizovanom proizvodnjom kako bi podstakla učešće građana i ublažila energetsko siromaštvo.
- Planiranje pravedne tranzicije je takođe ključno. Grčka je započela postepeno gašenje proizvodnje iz uglja (lignita), uz paralelno planiranje socijalnih efekata na pogođene regione — pristup koji Bosna i Hercegovina može prilagoditi svojim područjima zavisnim od uglja.
U FOKUSU:
- Nevidljiv izvor solarne energije za drevne građevine
- Nina Stanarević umetnički zanat posvetila ekologiji i održivim praksama
- Kompanija CEEFOR unapredila poslovanje sa još dva ISO sertifikata
Grčka je prošla kroz ubrzanu energetsku tranziciju u relativno kratkom vremenskom periodu. Po vašem mišljenju, koju grešku bi Bosna i Hercegovina trebalo da izbegne na tom putu?
– Ako bismo mogli da podelimo jednu lekciju, ona bi glasila: brzina ne sme biti ispred spremnosti sistema i društvenog konsenzusa. Na primer, kapaciteti obnovljivih izvora mogu rasti brže od nominalnog kapaciteta mreže, kapaciteta skladištenja i tržišne strukture koja može da ih apsorbuje. Posledice toga mogu biti ograničavanje proizvodnje, zagušenja u mreži, rast troškova balansiranja, kao i jačanje lokalnog otpora, što može usporiti nove projekte i otežati planiranje.
Razvoj obnovljivih izvora ne treba posmatrati kao cilj sam po sebi. Naprotiv, on od samog početka treba da bude integrisan sa jačanjem mreže, unapređenjem fleksibilnosti sistema i koordinacijom među ključnim akterima.
Socijalna dimenzija izlaska iz uglja takođe se ne sme potceniti. Prebrzo delovanje bez konkretnih programa prekvalifikacije, investicija i lokalnog vlasništva nosi rizik od negativne reakcije javnosti koja može zaustaviti čitavu tranziciju.
Na kraju, treba izbeći regulatornu nestabilnost. Stoga je preporučljivo dati prioritet uravnoteženom pristupu: razvoj obnovljivih izvora uvek usklađivati sa kapacitetom mreže, društvenom spremnošću i stabilnim pravilima. Takav pristup može delovati sporije, ali je znatno otporniji i dugoročno brži u obezbeđivanju održive energetske tranzicije.
Kako Bosna i Hercegovina može da razvija projekte obnovljivih izvora energije a da istovremeno očuva reke, šume i biodiverzitet, naročito imajući u vidu osetljive eko-sisteme?
– Energetska tranzicija Bosne i Hercegovine treba da bude pitanje kvaliteta jednako koliko i kapaciteta. Proširenje obnovljivih izvora uz istovremenu zaštitu prirode moguće je ukoliko je pristup selektivan, prostorno promišljen i institucionalno snažan.
Na primer, kao što je poznato, mali projekti na osetljivim rekama ponekad donose ograničene energetske koristi, ali značajne ekološke i društvene kompromise. Bosna i Hercegovina bi mogla razmotriti izbegavanje područja sa visokom vrednošću biodiverziteta ili zaštićenih rečnih tokova. Prostorno planiranje može pomoći u usmeravanju projekata ka degradiranim površinama, postindustrijskim zonama i krovovima objekata, uz minimiziranje uticaja na šume, reke i migracione koridore.
Efikasno upravljanje zaštitom životne sredine, nezavisne procene uticaja i dugoročni monitoring doprinose boljim rezultatima, naročito ukoliko su lokalne zajednice uključene i imaju koristi od realizovanih projekata.
Koliko je važno da Bosna i Hercegovina uskladi svoje energetske i politike zaštite životne sredine sa evropskim standardima i kakvu vrstu podrške Grčka može pružiti u tom procesu?
– Usklađivanje sa evropskim energetskim i ekološkim standardima (Zeleni dogovor EU, Fit for 55 i obaveze iz Ugovora o Energetskoj zajednici) od suštinskog je značaja za energetski sektor Bosne i Hercegovine i njenu ekonomsku stabilnost. Bez usklađivanja, BiH rizikuje gubitak pristupa regionalnim tržištima električne energije, suočavanje sa višim troškovima usled mehanizama vezanih za emisije ugljenika, kao i odvraćanje investicija zbog regulatorne neizvesnosti. Određivanje cene ugljenika, zahtevi u pogledu održivosti, procene uticaja na životnu sredinu i pristup mreži sve više utiču na izvoz električne energije. Pravovremeno usklađivanje može pomoći BiH da izbegne nagle poremećaje i očuva pristup tržištu.
Iskustvo Grčke pokazuje vrednost stabilnih pravila usklađenih sa pravnim okvirom Evropske unije. Razvoj obnovljivih izvora u toj zemlji ubrzan je kada su investitori stekli poverenje u pravni okvir, dok je primena pravnih tekovina EU u oblasti zaštite životne sredine pomerila fokus debate sa pitanja da li graditi obnovljive izvore ka pitanju gde i kako ih razvijati. Za BiH, usklađivanje može doprineti jačanju upravljanja, unapređenju zaštite biodiverziteta, boljem upravljanju vodnim resursima i obezbeđivanju učešća javnosti, naročito u sredinama u kojima postoji snažno protivljenje projektima na neadekvatnim lokacijama.
Najzad, usklađivanje sa ekološkim standardima EU pomoći će u rešavanju problema ozbiljnog zagađenja vazduha, koje, nažalost, pogađa mnoge gradove u zemlji i regionu i predstavlja značajan rizik po javno zdravlje.
Grčka može pružiti podršku Bosni i Hercegovini kroz razmenu iskustava u prenošenju i primeni energetskog i ekološkog zakonodavstva EU, upravljanju integracijom obnovljivih izvora u elektroenergetsku mrežu, planiranju tranzicije u regionima zavisnim od uglja i očuvanju stabilnosti regulatornog okvira.
Intervju vodila: Jasna Dragojević
Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala DIGITALIZACIJA
