Narodna agencija za energetsku regulaciju Moldavije (ANRE) snizila je regulisanu cenu prirodnog gasa za domaćinstva (cena koju ne određuje slobodno tržište, nego je određuje/odobrava državni regulator), pa se od 4. februara 2026. primenjuje nova tarifa od oko 14,42–14,43 MDL po kubnom metru sa PDV-om, što je ~0,72–0,74 €/m³ u zavisnosti od kursa i dana obračuna (bez PDV-a 13,35 MDL/m³). U odnosu na prethodnu cenu od 16,74 MDL/m³, to je smanjenje od skoro 14 odsto.
Poređenja radi, EU prosek za domaćinstva u prvoj polovini 2025. iznosio je oko 0,114 €/kWh (11,43 €/100 kWh), što je bio pad od osam odsto u odnosu na godinu ranije. Kako je moldavska tarifa iskazana u €/m³, jedinice nisu direktno uporedive; okvirno, 1 m³ prirodnog gasa odgovara približno 10–11 kWh, u zavisnosti od kalorijske vrednosti.
Ključni mehanizam koji je omogućio pojeftinjenje u Moldaviji ove godine, jeste regulatorno „poravnanje“ viška prihoda kod državnog snabdevača. ANRE navodi da su tzv. pozitivna finansijska odstupanja dostigla oko 360 miliona MDL (oko 18,5 miliona evra), pa je deo tog iznosa vraćen potrošačima kroz nižu tarifu. Drugim rečima, regulator je iskoristio akumulirani višak da odmah ublaži račune građanima i privredi. U praktičnom smislu, februarski računi u Moldaviji obračunavaju se po novoj tarifi od datuma stupanja odluke na snagu. Korekcija nije ograničena samo na domaćinstva. Snižene su i cene za druge kategorije potrošača, uključujući korisnike na mrežama visokog i srednjeg pritiska, kako se objašnjava u moldavskim medijima.
ANRE je uz odluku objavio i strukturu troška: najveći deo cene i dalje otpada na nabavku gasa u ovoj zemlji (oko 58 odsto), zatim na distribuciju (oko 36 odsto), dok ostatak čine transport i troškovi snabdevanja.
Za region, ovo je signal da su mehanizmi javne regulacije i dalje ključni u ublažavanju cenovnih šokova na gasnom tržištu.
Moldavija je od 2022. ušla u krizu nakon smanjenja isporuka ruskog gasa i regionalnih poremećaja u elektroenergetskom sistemu. Potom je, krajem 2024. godine, uvedeno vanredno stanje zbog najavljenog potpunog prekida isporuka od 1. januara 2025, po isteku tranzitnog aranžmana preko Ukrajine, a najteže posledice osetilo je Pridnjestrovlje kroz probleme sa grejanjem i toplom vodom, iako je decenijama bilo zaduženo za proizvodnju najvećeg udela električne energije. Kišinjev je ubrzao diverzifikaciju nabavke i uz podršku EU radio na stabilizaciji energetskog sistema.
