Evropska unija suočava se sa ozbiljnim poteškoćama u obezbeđivanju ključnih sirovina potrebnih za ostvarenje svojih energetskih i klimatskih ciljeva – glavni je zaključak najnovijeg izveštaja Evropskog revizorskog suda (ECA). Prema revizorima, mere EU za diversifikaciju uvoza još uvek ne daju opipljive rezultate, domaća proizvodnja nailazi na brojna uska grla, a kapaciteti za reciklažu daleko su od potrebnih nivoa. Zbog toga mnogi projekti koje Unija podržava rizikuju da neće biti završeni na vreme.
Prelazak na obnovljive izvore energije zahteva ogromne količine opreme – od baterija, preko vetroturbina, do solarnih panela – za čiju proizvodnju su ključni litijum, nikal, kobalt, bakar i elementi retkih zemalja. Međutim, većina tih sirovina dolazi iz svega nekoliko zemalja van EU, pre svega Kine, Turske i Čilea, što Uniju čini izrazito ranjivom.
Kako bi smanjila zavisnost, EU je 2024. usvojila Akt o kritičnim sirovinama, kojim je definisano 26 minerala presudnih za energetsku tranziciju. Ipak, prema ECA, taj akt postavlja samo neobavezujuće ciljeve, pri čemu nije jasno na koji su način određeni nivoi koje bi EU trebalo da dostigne do 2030. godine.
– Bez kritičnih sirovina neće biti energetske tranzicije, konkurentnosti ni strateške autonomije. Nažalost, zavisni smo od svega nekoliko zemalja van EU. EU mora ubrzati svoje napore kako bi smanjla ovu ranjivost – upozorila je Keit Pentus-Rosimannus, članica Suda zadužena za reviziju.
Pročitajte još:
- Baterijski kapacitet za skladištenje energije u Evropi premašuje 250 GWh
- Otvorene prijave za program Mladi energetski ambasadori EU
- JANAF širi ulaganja u istraživanje u Kazahstanu
Iako EU nastoji da diversifikuje nabavku sirovina, rezultati su ograničeni. U poslednjih pet godina sklopljeno je 14 strateških partnerstava u oblasti sirovina, ali se uvoz iz tih partnerskih država smanjio za oko polovinu analiziranih sirovina. Neki ključni pregovori – poput sporazuma sa SAD – obustavljeni su 2024, dok pojedini veliki sporazumi i dalje čekaju ratifikaciju.
Domaća proizvodnja spora i nedovoljna
EU želi da do 2030. obezbedi 10 odsto sopstvenih potreba iz domaćih rudnika i 40 odsto preradi unutar Unije. Međutim, istraživanja potencijalnih nalazišta su spora, a razvoj rudarskih projekata može potrajati i do 20 godina. Istovremeno, postojeći prerađivački kapaciteti zatvaraju se zbog visokih cena energije, što dodatno ugrožava industrijsku konkurentnost.
Revizori upozoravaju na „začarani krug”: nedostatak dostupnih sirovina otežava pokretanje projekata, što umanjuje motive za povećanje domaće proizvodnje – i tako u krug.
Na aktuelnom listu EU nalaze se 34 kritične sirovine, od kojih je 26 neophodno za tehnologije obnovljive energije, a 17 se smatra strateškim sirovinama. Kako se EU obavezala da će do 2030. smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte za 55 odsto, a do 2050. postići klimatsku neutralnost, obezbeđivanje stabilnog pristupa ovim sirovinama biće presudno.
Energetski portal
