Uvoz energenata u Evropsku uniju tokom 2025. godine pokazuje promene u strukturi snabdevanja, ukazujući na nastavak prilagođavanja energetskog tržišta novim okolnostima. U prvih devet meseci ove godine prosečan mesečni uvoz naftnih ulja zabeležio je značajan pad, kako u finansijskoj vrednosti, tako i u količinama.
U poređenju sa mesečnim prosekom iz 2024. godine, vrednost uvoza nafte smanjena je za 18,3 odsto, dok je obim uvezenih količina manji za 6,6 odsto.
Istovremeno, Evropska unija je značajno povećala uvoz tečnog prirodnog gasa. Vrednost uvoza porasla je za 36,1 odsto, dok je količina uvezenog gasa povećana za 25,9 odsto, što pokazuje da ovaj energent i dalje ima važnu ulogu u obezbeđivanju stabilnosti snabdevanja.
Kada je reč o prirodnom gasu u gasovitom stanju, vrednost uvoza blago je porasla za 3,1 odsto, dok je količina smanjena za 4,9 odsto.
Pročitajte još:
- Kop „Drmno“ oborio rekord u godišnjoj proizvodnji uglja
- Krizna situacija u Severnoj Makedoniji zbog lož-ulja – snabdevanje pogođeno protestima u Grčkoj
- Španija i Danska prednjače u razvoju e-goriva, ali tržište još nije sigurno
Podaci za treći kvartal 2025. godine pokazuju da su Norveška i Sjedinjene Države ostale ključni energetski snabdevači Evropske unije naftnim uljima. Najveći deo uvoza dolazio je iz Norveške (14,6 odsto) i Sjedinjenih Država (14,5 odsto), dok je Kazahstan zauzeo treće mesto sa udelom od 12,2 odsto.
Sjedinjene Države našle su se na prvom mestu i u isporukama tečnog prirodnog gasa, iz kojih je poteklo gotovo 60 odsto ukupnog uvoza u EU. Značajan deo stigao je i iz Rusije (12,7 odsto) i Alžira (7,7 odsto).
Govoreći o snabdevanju prirodnim gasom u gasovitom stanju, Norveška je bila glavna sa 51,8 odsto, zatim Alžir sa 14,6 odsto, dok je Ujedinjeno Kraljevstvo našlo na trećem mestu sa 13,4 odsto.
Energetski portal
