Nivoi ugljen-dioksida (CO₂) u atmosferi porasli su u rekordnom iznosu i dostigli nove najviše vrednosti u 2024. godini, čime je planeta dodatno „zaključana” na dugoročni porast temperatura, navodi se u novom izveštaju Svetske meteorološke organizacije (WMO).
Stope rasta CO₂ utrostručile su se od 1960-ih, porasle s prosečnog godišnjeg povećanja od 0,8 ppm na 2,4 ppm u periodu od 2011. do 2020. godine. Od 2023. do 2024. globalna prosečna koncentracija CO₂ skočila je za 3,5 ppm – najveći porast otkad su počela moderna merenja 1957. godine.
Oko polovine ukupno emitovanog CO₂ svake godine ostaje u atmosferi, dok ostatak apsorbuju kopneni ekosistemi i okeani. Međutim, ovo skladištenje nije trajno. Kako globalna temperatura raste, okeani apsorbuju manje CO₂, jer topla voda ne može zadržati toliko gasa. Kopneni ponori (šume, travnjaci i tlo) takođe postaju manje efikasni, jer suše i druge klimatske promene smanjuju njihovu sposobnost da upijaju CO₂.
Glavni razlog za rekordni porast CO₂ između 2023. i 2024. bio je veliki doprinos emisija iz šumskih požara i smanjeno upijanje CO₂ od strane kopna i okeana tokom 2024. – najtoplije godine otkad se vrše merenja, obeležene snažnim El Ninjom.
— Toplina koju zadržavaju CO₂ i drugi gasovi staklene bašte dodatno ubrzava klimatske promene i dovodi do ekstremnijih vremenskih uslova. Smanjenje emisija je zato ključno, ne samo za našu klimu, nego i za ekonomsku sigurnost i dobrobit zajednica — izjavila je Ko Baret, zamenica generalnog sekretara WMO-a.
Pročitajte još:
- Očuvan jedan hektar zrele šume = 100 tona ugljen dioksida manje
- Skladištenje ugljen dioksida rešenje za klimatske promene?
- Prvi projekat za hvatanje i skladištenje ugljen-dioksida u Italiji
Kada je bilten prvi put objavljen 2004. godine, prosečni nivo CO₂ iznosio je 377,1 ppm, a u 2024. godini iznosio je 423,9 ppm.
Metan i dušikovi dioksidi
Koncentracije metana i dušikovog oksida, drugog i trećeg najvažnijeg dugovečnog gasa staklene bašte povezanim s ljudskim aktivnostima – takođe su dosegle rekordne vrednosti.
Metan čini oko 16 odsto efekta zagrevanja naše klime izazvanog dugovečnim gasovima staklene bašte i u atmosferi se zadržava oko devet godina. Otprilike 40 odsto metana dolazi iz prirodnih izvora, kao što su močvare, koje su takođe osetljive na klimatske promene, dok 60 odsto potiče od ljudskih aktivnosti.
Globalna prosečna koncentracija metana u 2024. porasla je za 166 odsto u odnosu na predindustrijski period (prije 1750. godine).
Dušikov oksid je treći najvažniji dugovečni gas staklene bašte i potiče kako iz prirodnih izvora, tako i iz ljudskih aktivnosti. Njegova globalna prosečna koncentracija porasla je 25 odsto u odnosu na predindustrijski nivo.
WMO je objavila godišnji Bilten o gasovima staklene bašte kako bi pružila informacije za predstojeću Konferenciju UN-a o klimatskim promenama (COP 30) koja se u novembru održava u Brazilu.
Energetski portal
